Povišen progesteron

Progesteron je hormon koji ima važnu ulogu u zdravlju žene. Progesteron se povećano oslobadja posle ovulacije u takozvanoj luteinskoj fazi menstrualnog ciklusa. Visok nivo progesterona u toj fazi (što je normalno) stimuliše sekretornu aktivnost endometrijuma materice i njegovu vaskularizaciju. Dakle u ovoj fazi progesteron priprema matericu da prihvati oplodjenu jajnu ćeliju.

Visok nivo progesterona povratno negativno utiče na mozak (HIPOFIZU) i smanjuje oslobadjanje hormona FSH i LH koji treba da smanje produkciju estrogena i progesterona da bi, ukoliko nije došlo do oplodnje jajne ćelije, počeo normalan menstrualni ciklus.

Progesteron kao hormon ima sledeće efekte:

• Održava sekretornu aktivnost materice u drugoj fazi menstrualnog ciklusa
• Utiče na rast i razvoj dojki
• Negativni povratni efekat na mozak (FSH i LH)
• Za vreme trudnoće smanjuje mogućnost neželjenih kontrakcija

 

Insulin i policistični jajnici

Ako patite od sindroma policističnih jajnika, niste usamljeni. Smatra se da neki od simptoma policisticnih jajnika pogađa skoro svaku četvrtu ženu u razvijenim zemljama. Najteži oblici ovog sindroma su prisutni kod jedne od dvadeset žena.

 

Insulinska rezistencija

 

Insulinska rezistencija se nalazi u samom korenu problema sa policističnim jajnicima. Sada znamo da je skoro polovina populacije, zahvaljujući negativnim faktorima ishrane i okruženja, manje ili više otporna na insulin – muškarci i žene, mladi i stari. Insulinska rezistencija je poput kameleona koji se pokazuje na različite načine. Na jednom kraju ekstrema su slučajevi u kojima se preko nalaza krvi skoro ne može ustanoviti problem, a na drugom ozbiljniji primeri praćeni dijabetesom i drugim zdravstvenim komplikacijama.

 

Šta je insulinska rezistencija?

 

Insulin je hormon koji proizvode beta ćelije u pankreasu kao odgovor na povećan nivo glukoze u krvi. Svaki put kada jedemo, nivo glukoze i insulina u krvi raste i pada tokom nekoliko časova. Ugljeni hidrati na prvom mestu, ali i proteini, stimulišu lučenje insulina čiji je zadatak da transportuje glukozu i amino kiseline u naše ćelije, kao i skladišti glukozu u vidu glikogena i jetri i mišićima. Višak unetih kalorija se skladišti u vidu masnih naslaga.

 

Studije pokazuju da u čak 70% slučajeva policističnih jajnika postoji problem sa insulinskom rezistencijom. Ovo se dešava kada je u krvi hronično povećan nivo šećera (usled stresa, nepravilne ishrane, metaboličkih poremećaja) što izaziva i konstantno visok nivo insulina. Vremenom, ćelije gube sposobnost da reaguju adekvatno na insulin (postaju rezistentne na insulin), a sam pankreas se iscprljuje i gubi sposobnost proizvodnje ovog važnog hormona, što stvara preduslove za razvoj dijabetesa.

 

Insulin i policistični jajnici

 

U medicinskoj nauci je napravljen veliki napredak u razumevanju veze između povišenog insulina i sindroma policističnih jajnika. Naime, insulin stimuliše rast i umnožavanje ćelija u jajnicima, naročito u onim delovima jajnika gde su smeštene jajne ćelije. Insulinska rezistencija vodi u začarani krug hormonskih poremećaja koji potom kreiraju ono što zovemo sindromom policističnih jajnika.

 

Receptori za insulin u jajnicima se razlikuju od onih u drugim tkivima na način da kada je nivo insulina u krvi povišen, ćelije u jajnicima ne „isključuju“ jedan deo svojih receptora za insulin i ne smanjuju njihovu aktivnost. Time se dejstvo viška insulina ne smanjuje u tkivu jajnika. Ćelije rastu i umnožavaju se, povećavajući svoje metaboličke aktivnosti. Rezultat je povećana produkcija kako muških (testosteron), tako i ženskih (estrogen) polnih hormona, što negativno utiče na tok menstrualnog ciklusa.

 

Efekti arginina na mušku neplodnost

Arginin je jedna od 20 aminokiselina koje učestvuju u građi proteina. Arginin postoji u dve forme, kao l-arginin i d-arginin. L-arginin je forma koja više odgovara našem organizmu.

Uloga arginina u organizmu

Ova aminokiselina igra važnu ulogu u fiziološkim procesima u ljudskom telu. L-arginin je prekursor azot monoksida i drugih metabolita, sastojak kolagena, enzima i hormona, ejakulata, kože i vezivnih tkiva. L-arginin igra važnu ulogu u sintezi različitih proteinskih molekula (npr. kreatin i insulin). Pretpostavlja se i da ima antioksidantna svojstva.

L-arginin se pretvara u azot monoksid koji pomaže u relaksaciji krvnih sudova. Suplemenatcija argininom otuda može imati povoljne efekte na opštu cirkulaciju u telu, a naročito u oblasti genitalija.  Stoga je dodatno uzimanje arginina od koristi kod muškaraca koji pate od impotencije.

Pored ovoga, koristi od suplementacije argininom uključuju održavanje azotnog balansa, uklanjanje viška amonijaka, čišćenje jetre, umanjivanje negativnih efekata alkohola u organizmu, lakše zarastanje rana i poboljšanje plodnosti kod muškaraca.

Arginin i broj spermatozioda

Preliminarni podaci pokazuju da suplementacija argininom tokom nekoliko meseci kod većine muškaraca značajno popravlja broj spermatozioda u ejakulatu. Moguć uzrok ovako povoljnog efekta arginina na mušku plodnost, prema najnovijim istraživanja, jeste u činjenici da azot monoksid igra važnu ulogu i u procesima spermatogeneze. Kao što smo već napomenuli, prisutnost arginina u organizmu je od ključne važnosti za stvaranje azot monoksida.

Arginin i pokretljivost spermatozoida

Studija obavljena u Indiji, objavljena u časopisu „Biologija reprodukcije“, zaključuje da spermatozoidi stvaraju azot monoksid koji je neophodan za održavanje njihove vitalnosti upravo iz arginina. Ovo istraživanje zaključuje da je ovakav efekat naročito koristan u pripremama za veštačku oplodnju. Dakle, suplementacija argininom može imati i značajne povoljne efekte u slučajevima astenospermie.

Neželjenji efekti arginina

Arginin je bezbedan za korišćenje kod većine ljudi. Oprez se savetuje jedino osobama obolelim od astme i herpesa.

Hrana bogata argininom

Arginin svakodnevno unosimo u organizam kroz hranu. Međutim, često je to nedovoljno da bi ostvarilo povoljne zdravstvene efekte. Stoga se u slučajevima muške neplodnosti savetuje dodatno uzimanje arginina u vidu dijetetskih suplemenata.

Proveren suplement na bazi arginina… Saznajte više!

Hrana najbogatija ovom važnom aminokiselinom su različiti orasi (svo jezgrasto voće) i semenje.

Ovarijanska rezerva – kada su vesti loše?

Rezultati ispitivanja ovarijalne rezerve se od strane pacijanata gledaju na dva načina, ili kao dobre ili kao loše vesti. Loše vesti su vezane za malu ovarijalnu rezervu i stoga ograničenu tj. malu mogućnost uspešne trudnoće. Suočeni sa ovakvim rezultatima parovi su često potpuno skrhani i mogu imati niz reakcija, od besa i depresije, preko poricanja do uobičajenih izraza bola i anticipiranog gubitka.

U ovakvim slučajevima korisno je provesti neko vreme u komunikaciji sa partnerom/kom istražujući sopstvene želje za roditeljstvom. Neka od pitanja koja se mogu postaviti su “Šta je najvažnije za nas kad pomislimo na porodicu? Da li je to šansa da pružamo ljubav i vođstvo ka odrastanju jednom ljudkom mladunčetu? Da li je važno i neophodno iskusiti trudnoću i porođaj? Da li je život bez dece realistična i valjana mogućnost?” Odgovarajući na ova i slična pitanja, par će biti u boljoj poziciji da razmišlja o opcijama. Mnogi parovi potraže pomoć licenciranog psihoterapeuta ili bračnog savetnika kako bi prošli kroz ovaj zahtevni period života što bezbolnije i kvalitetnije. Kakav god konačni ishod bio parovima je potrebno vreme prilagođavanja novim okolnostima.

Šta je ovarijalna rezerva (rezerva janika)?

Za razliku od muškaraca kod kojih se spermatozoidi stvaraju celog života, žene se rađaju sa svim svojim jajnim ćelijama koje samo sazrevaju i spremaju se za oplođenje tokom menstrualnih ciklusa. Ovarijalna rezerva se odnosi na trenutnu zalihu jajnih ćelija i stoga je povezana sa reproduktivnim potencijalom. Uopšteno se može tvrditi da što je veći broj preostalih jajnih ćelija veća je mogućnost koncepcije tj. oplodnje.

Iako očekujemo da jajnik stari na određeni način i u određenom vremenskom periodu, ima slučajeva kada se to ne događa na očekivani način. Stoga je ispitivanje ovarijalne rezerve osnovni deo ispitivanja fertilnosti u žena bilo kog uzrasta.

Pregled neželjenih dejstava kontraceptivnih pilula

Kao što je slučaj sa mnogim lekovima, i pri upotrebi pilula za kontrolu začeća (popularno znane kao anti-bebi pilule) su moguće propratne pojave. Međutim, neće sve žene koje koriste pilule za kontrolu začeća iskusiti iste. Zapravo, većina žena ih sasvim dobro podnosi. Ukoliko se i jave, nuspojave su u većini slučajeva slabe, te ne zahtevaju posebnu terapiju, ili ih možete tretirati sami ili uz pomoć svog lekara. Kod određenih vrsta pilula za kontrolu začeća postoji veća, odnosno manja verovatnoća javljanja propratnih pojava nego kod drugih.

Uobičajene propratne pojave pri uzimanju pilula za kontrolu začeća

Tokom kliničkih studija koje se sprovode za većinu lekova, jednoj grupi ljudi se daje stvarni lek, dok druga grupa dobija placebo („šećerna pilula“ koja ne sadrži aktivne sastojke). Propratne pojave u obe grupe se pažljivo beleže i upoređuju. Na ovaj način se može otkriti koje propratne pojave se javljaju, sa kojom učestalošću, i u kakvom su odnosu prema grupi koja ne uzima lek. Međutim, u kliničkim istraživanjima pilula za kontrolu začeća nije moguće koristiti placebo, zato što bi to dovelo do velikog broja neželjenih trudnoća.

Iz studija koje ne koriste placebo je teško dobiti dovoljno podataka o neželjenim dejstvima. S obzirom da nema načina da se sazna da li je određeni problem stvarno propratna pojava ovog leka, o propratnim pojavama pilula za kontrolu začeća su dostupne samo prilično neodređene informacije. U uputstvima za prepisivanje kontraceptivnih pilula se navodi spisak neželjenih dejstava koje su uočljive kod pilula za kontrolu začeća uopšte, umesto za određeni proizvod. Određenije informacije o propratnim pojavama, poput podataka o učestalosti javljanja, se ne navode.

Spermogram

Obično mi muškarci mislimo da je stvar oko rađanja dece ženska stvar i da su žene te koje idu kod ginekologa na preglede, ultrazvukove i vađenja krvi, a naše je samo da u trenucima sladostrašća izlijemo svoje seme. Ranije se čak smatralo da muškarac ne može imati problema sa plodnošću, čak se plodnost izjednačavala sa sposobnošću erekcije. Smatralo se da je isključivo, žena ta koja ne može da ostane trudna ili može da rađa samo žensku decu i da je problem uvek u njoj. To je, naravno neistina i proizvod je straha od sopstvene neadekvatnosti. Radi se zapravo o projektivnoj odbrani od mogućnosti da sa nama nešto nije u redu. Suština ovog psihološkog mehanizma je da ono što ne valja u nama ili čak samo možda ne valja prebacimo u druge osobe u ovom slučaju žene i na taj način se osećamo oslobođeni frustracije. Ovaj mehanizam je naravno potpuno nesvestan i podržavao ga je patrijarhalni sistem vrednosti koji se nije dovodio u pitanje. Nauka takođe nije imala znanja i ovaj način mišljenja je opstajao i možda još uvek postoji u nekim muškarcima, makar negde duboko nesvesno.

Pišemo sve ovo jer mislimo da je važno za razumevanje cele situacije u kojoj se našao neki muškarac suočen sa “spermogramom”.

Neki parovi već posle par meseci tokom kojih su imali seks bez zaštite počnu da razmišljaju o tome da nešto nije u redu, jer žena ne ostaje trudna, no iako su ovakve misli normalne ne treba im pridavati značaja, barem ne do čak dve godine, mada neki stručnjaci kažu do godinu dana.

Bračna neplodnost je iznenađenje za oba partnera i može uzrokovati brojna loša osećanja kao što su osećanje manje vrednosti, tuge, stida, depresivnosti i osećanje duboke biološke neadekvatnosti, te strepnju o tome da li ćemo moći imati dete/cu ili ne, šta se krije iza toga-neka bolest, neki naš urođeni nedostatak, da li smo u nečemu pogrešili ranije, da li smo sami krivi jer nismo pazili na sopstveno zdravlje, kako će izgledati naš život ako bude bez dece, šta smo maštali o svojoj budućoj deci itd. Pitanja su brojna i nije lako suočiti sa njima. Važno je razumeti da su bračni partneri takođe partneri i u bračnoj neplodnosti, te u svim pregledima i lečenjima koja slede. Kako su dijagnostika i lečenje žena komplikovanije nego kod muškaraca, prvi korak u dijagnostici neplodnosti je muškarac i pregled njegovog ejakulata.

Kako se daje uzorak za spermogram?

Uzorak se dobija najbolje masturbacijom nakon ne više ali ni manje od 5 do 6 dana seksualne apstinencije. Šta to znači? Znači da u tih 5-6 dana ne masturbiramo i nema kontakta sa bilo kojom osobom koji bi završio ejakulacijom tj. izlivanjem semena. Takođe je potrebno uzdržati se od preterane upotrebe alkohola i duvana, te ukoliko je moguće ne piti nikakve lekove.

Potrebno je ceo svoj ejakulat izliti u čistu posudu koja je hemijski i bakteriološki čista i takav uzorak dati na pregled. Bolje je uzorak dati u samoj ustanovi gde se pregled vrši jer se tako izbegava možda dugi transport od kuće pod neodgovarajućim uslovima (pretoplo ili prehladno vreme, a ulogu igra i dužina transporta). Prakse su ipak različite od laboratorije do laboratorije.

Astenospermija – slaba pokretljivost spermatozoida

Iako je najčešći uzrok muške neplodnosti smanjen broj spermatozioda (oligospermija), neki od muškaraca imaju poteškoća sa oplodnjom zbog slabe pokretljivosti spermatozoida što se stručno zove astenospermija.

Dok veći broj muškaraca koji ima dijagnostifikovan mali broj spermatozoida takođe pati i od smanjene pokretljivosti (oligoastenospermija), neki pacijenti sa astenospermijom ipak imaju normalan broj spermatozoida.

Kada je prisutna astenospermija?

Pokretljivost spermatozoida se može proceniti na osnovu uzorka semena u laboratoriji. Smatra se da u normalnim uzrocima sperme ima oko 50% pokretnih spermatozoida, a progresivno pokretnih 25%. Često je uzrok astenospermije genitalna infekcija, tako da je kod pacijenata sa smanjenom pokretljivošću spermatozoida korisno uraditi i bakteriološka ispitivanja. Pored toga, imunološki problemi (autoantitela) i varikocela mogu takođe biti potencijalni negativni faktori.

Prema SZO (Svetska Zdravstvena Organizacija), pokretljivost spermatozoida se razvrstava u četiri kategorije, od A do D. Spermatoziodi u kategoriji A se kreću najbrže i to po putanji koja je manje-više ravna crta. Spermatozoidi tipa B su sporiji od tipa A, a putanja njihovog kretanja je manje-više zavinuta krivulja. Tipom C pokretljivosti odlikuju se spermatozoidi koji se miču na mestu, a svi nepokretni spermatozoidi su tipa pokretljivosti D. Ukoliko je u ejakulatu udeo spermatozoida kategorija A, B i C manji od 50%, radi se o astenospermiji.

Lečenje astenospermije

Pored farmakoloških sredstava koje lekar može da preporuči (Trental, Padutin), na pokretljivost spermatozioda mogu pozitivno da utiču i sledeći prirodni sastojci: Arginin, Matični mleč i propolis, L-karnitin, Peruanska maka, vitamini C i E, minerali selen i cink.

PeruvianMaca tablete poboljšavaju broj i pokretljivost spermatozoida! Saznaj više…