Pregled neželjenih dejstava kontraceptivnih pilula

Kao što je slučaj sa mnogim lekovima, i pri upotrebi pilula za kontrolu začeća (popularno znane kao anti-bebi pilule) su moguće propratne pojave. Međutim, neće sve žene koje koriste pilule za kontrolu začeća iskusiti iste. Zapravo, većina žena ih sasvim dobro podnosi. Ukoliko se i jave, nuspojave su u većini slučajeva slabe, te ne zahtevaju posebnu terapiju, ili ih možete tretirati sami ili uz pomoć svog lekara. Kod određenih vrsta pilula za kontrolu začeća postoji veća, odnosno manja verovatnoća javljanja propratnih pojava nego kod drugih.

Uobičajene propratne pojave pri uzimanju pilula za kontrolu začeća

Tokom kliničkih studija koje se sprovode za većinu lekova, jednoj grupi ljudi se daje stvarni lek, dok druga grupa dobija placebo („šećerna pilula“ koja ne sadrži aktivne sastojke). Propratne pojave u obe grupe se pažljivo beleže i upoređuju. Na ovaj način se može otkriti koje propratne pojave se javljaju, sa kojom učestalošću, i u kakvom su odnosu prema grupi koja ne uzima lek. Međutim, u kliničkim istraživanjima pilula za kontrolu začeća nije moguće koristiti placebo, zato što bi to dovelo do velikog broja neželjenih trudnoća.

Iz studija koje ne koriste placebo je teško dobiti dovoljno podataka o neželjenim dejstvima. S obzirom da nema načina da se sazna da li je određeni problem stvarno propratna pojava ovog leka, o propratnim pojavama pilula za kontrolu začeća su dostupne samo prilično neodređene informacije. U uputstvima za prepisivanje kontraceptivnih pilula se navodi spisak neželjenih dejstava koje su uočljive kod pilula za kontrolu začeća uopšte, umesto za određeni proizvod. Određenije informacije o propratnim pojavama, poput podataka o učestalosti javljanja, se ne navode.

Spermogram

Obično mi muškarci mislimo da je stvar oko rađanja dece ženska stvar i da su žene te koje idu kod ginekologa na preglede, ultrazvukove i vađenja krvi, a naše je samo da u trenucima sladostrašća izlijemo svoje seme. Ranije se čak smatralo da muškarac ne može imati problema sa plodnošću, čak se plodnost izjednačavala sa sposobnošću erekcije. Smatralo se da je isključivo, žena ta koja ne može da ostane trudna ili može da rađa samo žensku decu i da je problem uvek u njoj. To je, naravno neistina i proizvod je straha od sopstvene neadekvatnosti. Radi se zapravo o projektivnoj odbrani od mogućnosti da sa nama nešto nije u redu. Suština ovog psihološkog mehanizma je da ono što ne valja u nama ili čak samo možda ne valja prebacimo u druge osobe u ovom slučaju žene i na taj način se osećamo oslobođeni frustracije. Ovaj mehanizam je naravno potpuno nesvestan i podržavao ga je patrijarhalni sistem vrednosti koji se nije dovodio u pitanje. Nauka takođe nije imala znanja i ovaj način mišljenja je opstajao i možda još uvek postoji u nekim muškarcima, makar negde duboko nesvesno.

Pišemo sve ovo jer mislimo da je važno za razumevanje cele situacije u kojoj se našao neki muškarac suočen sa “spermogramom”.

Neki parovi već posle par meseci tokom kojih su imali seks bez zaštite počnu da razmišljaju o tome da nešto nije u redu, jer žena ne ostaje trudna, no iako su ovakve misli normalne ne treba im pridavati značaja, barem ne do čak dve godine, mada neki stručnjaci kažu do godinu dana.

Bračna neplodnost je iznenađenje za oba partnera i može uzrokovati brojna loša osećanja kao što su osećanje manje vrednosti, tuge, stida, depresivnosti i osećanje duboke biološke neadekvatnosti, te strepnju o tome da li ćemo moći imati dete/cu ili ne, šta se krije iza toga-neka bolest, neki naš urođeni nedostatak, da li smo u nečemu pogrešili ranije, da li smo sami krivi jer nismo pazili na sopstveno zdravlje, kako će izgledati naš život ako bude bez dece, šta smo maštali o svojoj budućoj deci itd. Pitanja su brojna i nije lako suočiti sa njima. Važno je razumeti da su bračni partneri takođe partneri i u bračnoj neplodnosti, te u svim pregledima i lečenjima koja slede. Kako su dijagnostika i lečenje žena komplikovanije nego kod muškaraca, prvi korak u dijagnostici neplodnosti je muškarac i pregled njegovog ejakulata.

Kako se daje uzorak za spermogram?

Uzorak se dobija najbolje masturbacijom nakon ne više ali ni manje od 5 do 6 dana seksualne apstinencije. Šta to znači? Znači da u tih 5-6 dana ne masturbiramo i nema kontakta sa bilo kojom osobom koji bi završio ejakulacijom tj. izlivanjem semena. Takođe je potrebno uzdržati se od preterane upotrebe alkohola i duvana, te ukoliko je moguće ne piti nikakve lekove.

Potrebno je ceo svoj ejakulat izliti u čistu posudu koja je hemijski i bakteriološki čista i takav uzorak dati na pregled. Bolje je uzorak dati u samoj ustanovi gde se pregled vrši jer se tako izbegava možda dugi transport od kuće pod neodgovarajućim uslovima (pretoplo ili prehladno vreme, a ulogu igra i dužina transporta). Prakse su ipak različite od laboratorije do laboratorije.

Astenospermija – slaba pokretljivost spermatozoida

Iako je najčešći uzrok muške neplodnosti smanjen broj spermatozioda (oligospermija), neki od muškaraca imaju poteškoća sa oplodnjom zbog slabe pokretljivosti spermatozoida što se stručno zove astenospermija.

Dok veći broj muškaraca koji ima dijagnostifikovan mali broj spermatozoida takođe pati i od smanjene pokretljivosti (oligoastenospermija), neki pacijenti sa astenospermijom ipak imaju normalan broj spermatozoida.

Kada je prisutna astenospermija?

Pokretljivost spermatozoida se može proceniti na osnovu uzorka semena u laboratoriji. Smatra se da u normalnim uzrocima sperme ima oko 50% pokretnih spermatozoida, a progresivno pokretnih 25%. Često je uzrok astenospermije genitalna infekcija, tako da je kod pacijenata sa smanjenom pokretljivošću spermatozoida korisno uraditi i bakteriološka ispitivanja. Pored toga, imunološki problemi (autoantitela) i varikocela mogu takođe biti potencijalni negativni faktori.

Prema SZO (Svetska Zdravstvena Organizacija), pokretljivost spermatozoida se razvrstava u četiri kategorije, od A do D. Spermatoziodi u kategoriji A se kreću najbrže i to po putanji koja je manje-više ravna crta. Spermatozoidi tipa B su sporiji od tipa A, a putanja njihovog kretanja je manje-više zavinuta krivulja. Tipom C pokretljivosti odlikuju se spermatozoidi koji se miču na mestu, a svi nepokretni spermatozoidi su tipa pokretljivosti D. Ukoliko je u ejakulatu udeo spermatozoida kategorija A, B i C manji od 50%, radi se o astenospermiji.

Lečenje astenospermije

Pored farmakoloških sredstava koje lekar može da preporuči (Trental, Padutin), na pokretljivost spermatozioda mogu pozitivno da utiču i sledeći prirodni sastojci: Arginin, Matični mleč i propolis, L-karnitin, Peruanska maka, vitamini C i E, minerali selen i cink.

PeruvianMaca tablete poboljšavaju broj i pokretljivost spermatozoida! Saznaj više…

Prolaktin

Ukoliko imate poteškoća da zatrudnite, to možda ima veze sa vašim hormonima. Hormoni su naročite hemijske supstance koje luče žlezde u našem telu. One ispoljavaju svoje dejstvo u pojedinim delovima tela kako bi osigurale njihovo pravilno funkcionisanje. I ovulaciju i menstruaciju pokreće lučenje hormona. Shodno tome, neplodnost je često prouzrokovana poremećenom ravnotežom ovih hormona. Konkretno, prolaktin igra veliku ulogu u sprečavanju začetka trudnoće kod nekih žena.

Šta je prolaktin?

Prolaktin je hemijska supstanca koju luči hipofiza. To je žlezda veličine zrna graška koja se nalazi u sredini vašeg mozga, a odgovorna je za pokretanje mnogih procesa u telu. Prolaktin postoji i kod žena i kod muškaraca, i oslobađa se u različitim vremenima u toku dana i noći. Prolaktin se, opšte uzevši, oslobađa kako bi stimulisao proizvodnju mleka u organizmu trudnice. On takođe uzrokuje uvećanje mlečnih žlezda kako bi pripremio ženu za dojenje. Hormoni koji utiču na prolaktin Kao i mnogi drugi hormoni u našem telu, oslobađanje prolaktina ustvari pokreću drugi hormoni. Hormoni koji utiču na prolaktin su, između ostalih, i:

• dopamin

• serotonin

• hormon štitne žlezde

Serotonin i hormon štitne žlezde pomažu povećanje oslobađanja prolaktina, dok je delovanje dopamina usmereno na zaustavljanje oslobađanja prolaktina. Promene u nivou prolaktina tokom trudnoće Kada ste trudni, promene u nivou prolaktina su sasvim normalne. U stvari, nivoi prolaktina u vašem telu se moraju povećati kako bi se pospešila proizvodnja mleka u vašim mlečnim žlezdama.

Nizak nivo progesterona

Zašto poremećaj nivoa ovog hormona može uzrokovati neplodnost i pobačaj

Progesteron je ključni činilac svake trudnoće. Niski nivoi ovog hormona mogu biti odgovorni za probleme sa neplodnošću, kao i ponavljanje pobačaja.

Tokom ovulacije, jajnik proizvodi progesteron, koji zauzvrat pomaže pri proizvodnji drugih hormona, poput estrogena. U vreme ovulacije, progesteron je odgovoran za porast telesne temperature, koji traje tokom većeg dela lutealne faze. Ovaj porast temperature se obično može grafički pratiti u procesu planiranja porodice.

Nizak nivo progesterona kao uzročnik neplodnosti ili pobačaja

PERIMENOPAUZA i neplodnost

Perimenopauza i lečenje neplodnosti

Ukoliko imate poteškoće da zatrudnite to može biti rezultat mnogo različitih faktora. Fizičko zdravlje i opšte stanje, kao i reproduktivne komplikacije često utiču na plodnost. Ako polako izlazite iz reproduktivnih godina, starenje takođe može biti glavni uzrok vaše borbe sa neplodnošću. Godine su često jedini i najvažniji faktor kada je trudnoća u pitanju. Ako ste se dakle približile perimenopauzi, trebalo bi da razmislite o posebnim tretmanima koji vam mogu pomoći u očuvanju plodnosti u periodu pred menopauzu.

Šta je perimenopauza?

Perimenopauza je naziv koji se upotrebljava za označavanje prve faze menopauze kod žena. Tokom perimenopauze ćete obično doživeti prve znake koji ukazuju da se približavate kraju vašeg reproduktivnog doba. Perimenopauza može da počne već u 35. ili tek u 60. godini, ali obično se javlja kod žena u njihovim četrdesetim i pedesetim. Ona po pravilu traje između dve i pet godina, mada je kod nekih žena moguće da traje i više od deset godina.

Koji su simptomi perimenopauze?

Veštačka oplodnja

Postupak veštačke oplodnje

In vitro oplodnja (dalje IVO; eng. in vitro fertilization, ili IVF) je ubedljivo najrasprostranjenija među oblicima lečenja neplodnosti uz pomoć visoke tehnologije. Ona obuhvata oko 99% svih zahvata koji spadaju u metode potpomognute reprodukcije (MPR; eng. assisted reproductive techniques, ili ART). U SAD se pomoću IVO svake godine rodi oko 48 000 beba.

Da li je in vitro oplodnja za vas?

IVO vam može pomoći da začnete ukoliko imate problema sa ovulacijom ili blokirane jajovode, ako vaš partner ima nizak broj spermatozoida, ili ukoliko su se drugi vidovi lečenja pokazali kao neuspešni.

Postupak: šta očekivati?

Blizu početka vašeg menstrualnog ciklusa, uzimaćete lekove za plodnost koji stimulišu vaše jajnike da razviju nekoliko zrelih jajnih ćelija za oplodnju. (Pod normalnim okolnostima oslobađa se samo jedna jajna ćelija mesečno.) Možda će takođe biti potrebno da uzimate sintetički hormon po imenu Lupron koji će sprečiti vaše telo da prerano oslobodi jajne ćelije.