Neobjašnjena neplodnost jednostavno znači da ne znamo zašto je određeni par neplodan – to je priznanje medicinskog neznanja. Pacijenti sa neobjašnjenom neplodnošću mogu se svrstati u dve grupe. Jednu grupu čine oni koji nemaju ama baš nikakav medicinski problem, nego jednostavno nemaju sreće. U drugoj grupi su oni kod kojih postoji razlog za neplodnost, ali je taj razlog toliko suptilan da, uz savremenu medicinsku tehnologiju, nismo u stanju da ga utvrdimo.
Za neplodnost se može reći da je „neobjašnjena“ ukoliko žena redovno ovulira, ima otvorene jajovode bez priraslica ili endometrioze, ukoliko muškarac normalno proizvodi spermu, te ukoliko je postkoitalni test pozitivan. Odnosi moraju biti česti, naročito oko vremena ovulacije, i par mora da pokušava da začne bar godinu dana.
Koristeći ove kriterijume, oko 10% svih neplodnih parova pati od neobjašnjene neplodnosti. Međutim, procenat parova koji bivaju svrstani kao neobjašnjeno neplodni zavisi od temeljnosti ispitivanja, i sofisticiranosti medicinske tehnologije.
Do ove dijagnoze se stiže pomoću isključivanja – odnosno, tek kada se izvrše sva ispitivnja i svi rezultati smatraju normalnim. Usled toga, učestalost ove dijagnoze zavisi od toga koliko ispitivanja će biti sprovedeno – što je manje testova, to je češća ova dijagnoza.
Mogući razlozi neobjašnjene neplodnosti:
- Anomalije jajovoda: Moguće je da postoje male nepravilnosti u mehanizmu pomoću kog fimbrije „prihvataju“ jajne ćelije pri ovulaciji, ili možda cilije u jajovodu ne funkcionišu kako treba.
- Defektne jajne ćelije: Čini se da u veoma malom broju slučajeva do neobjašnjive neplodnosti dolazi zbog stalne proizvodnje defektnih jaja. Ona mogu imati deformisanu strukturu ili hromozomske anomalije.
- Zarobljene jajne ćelije: Čini se da u nekim slučajevima jajne ćelije nastaju normalno, i sazrevaju pravilno u folikulu, koji potom prelazi u žuto telo bez prethodnog prskanja kojim bi se oslobodilo jajašce. Jajašce je praktično „zarobljeno“ u nerasprsnutom žutom telu, što je poznato pod imenom sindrom luteiniziranog nerasprsnutog folikula (eng. luteinized unruptured follicle, ili LUF)
- Anomalije lutealne faze: Lutealna faza je deo ciklusa koji sledi nakon što se jajna ćelija oslobodi iz jajnika. Ova faza može na izvestan način biti nepravilna, što se naziva defektom lutealne faze.
Žuto telo proizvodi hormon koji se zove progesteron. Progesteron ima ključnu ulogu u pripremi endometrijuma da primi oplođenu jajnu ćeliju. Pri proizvodnji progesterona postoji nekoliko stvari koje mogu krenuti naopako: porast proizvodnje može biti suviše spor, nivo hormona može biti suviše nizak, ili vremensko trajanje proizvodnje može biti suviše kratko. Još jedna mogućnost je nepravilna funkcija endometrijuma koji na progesteron ne odgovara na odgovarajući način.
Anomalije lutealne faze se mogu ispitati ili vremenski pravilno postavljenom endometrijalnom biopsijom, ili posmatranjem proizvodnje progesterona putem uzimanja nekolicine uzoraka krvi tokom različitih dana nakon ovulacije i merenjem nivoa progesterona u njima.
- Imunološki faktori: Imunološki sistem može negativno reagovati na muškarčeve spermatozoide, ubijajući ih, imobilišući ih, ili ih slepljujući. Žene takođe mogu razviti imunolšku reakciju na omotač sopstvene jajne ćelije, što može sprečiti spermatozoid da se veže za njih.
- Infekcije: Određene infekcije su se pokazale odgovornima za neke slučajeve neobjašnjene neplodnosti. Na primer, mikoplazma ili hlamidija mogu biti prisutne u količini koja nije dovoljna da se pokaže pri kliničkim ispitivanjima, ali bez obzira na to izaziva neplodnost. Zbog toga neki lekari koriste empirijsku terapiju antibioticima.
- Nesposobnost spermatozoida da prodre u jajnu ćeliju: Neki muškarci imaju potpuno normalnu brojnost spermatozoida, ali njihova sperma ne može da oplodi jajnu ćeliju. Jedini način na koji se ova dijagnoza može utvrditi je in vitro oplodnjom. Ukoliko sperma donora može da oplodi jajnu ćeliju, a muževljeva sperma to ne uspeva, onda je dijagnoza potvrđena.
- Faktori u vezi sa matericom: Neke žene imaju abnormalan endometrijum (unutrašnji sloj materice), koji ne dopušta da se embrion usadi. Ovo je jedva primetno stanje, koje se često previdi. Može se dijagnostikovati putem serije vaginalnih ultrazvučnih pregleda, kako bi se procenila debljina i tekstura endometrijuma. Kod nekih neplodnih žena ,endometrijum neprestano ostaje tanak. Ovo može biti usled neadekvatnog pritoka krvi u matericu, ili nepravilne funkcije receptora estrogena u ćelijama endometrijuma. To je problem koji je potencijalno težak za lečenje, a terapija je često empirijska (ili niske doze aspirina, ili visoke doze estrogena).
- Psihološki faktori: Istraživanja sprovedena na neplodnim grupama muškaraca i žena su pružila kontradiktorne rezultate u smislu značaja psiholoških faktora koji uzrokuju neplodnost. Čini se da emocionalna uznemirenost bez sumnje ima određeni značaj. Ovo ima smisla jedino ako prihvatite da celokupan hormonalni ciklus, sa svojim delikatnim prilagođavanjima, kontroliše mozak. Ovo je područje koje je potrebno podrobnije izučiti.
Da li smo nešto propustili?
Prethodne testove bi trebalo podrobno razmotriti kako bismo bili sigurni da je dijagnoza stvarno „neobjašnjena“, i da nijedan test nije „preskočen“ ili propušten. Ponekad će biti neophodno ponoviti određene pretrage. Tako, na primer, ukoliko je ranija laparoskopija vršena pomoću jednog uboda, te pružila rezultate koji su u okviru normalnih, može biti neophodno da se ova analiza ponovi uz dvostruki ubod, kako bi se utvrdilo eventualno postojanje rane endometroze.
Kako se neobjašnjena neplodnost može lečiti?
Zapamtite, i dalje imate prilično dobre šanse da zatrudnite sami od sebe, bez ikakvog lečenja! Ukoliko se ne pronađe neka anomalija, vaše šanse da zatrudnite bez lečenja u roku od tri godine su otprilike jedan od tri. Lečenje pomaže da se vaše šanse za začeće poboljšaju, a takođe uvećavaju verovatnoću da ćete zatrudneti u kraćem vremenskom roku.
Lečenje anomalija lutealne faze izaziva isto toliko kontroverzi koliko i sama dijagnoza. Jedan način lečenja je pomoću klomifena koji pomaže tako što povećava lučenje FSH, čime se poboljšava kvalitet folikula (a samim tim i žutog tela koje iz njega nastaje). Direktno lečenje progesteronom takođe može pomoći kod anomalija lutealne faze. Progesteron se može davati ili u obliku inekcija, ili putem vaginalnih supozitorija.
Mnogi pacijenti brinu da, ukoliko nismo u stanju da pronađemo uzrok njihove neplodnosti, nećemo moći ni da ih lečimo. Na sreću, ovo nije tačno – u današnje vreme je tehnologija lečenja neplodnosti daleko naprednija od tehnologije kojom se utvrđuje dijagnoza! U svakom slučaju, većina neplodnih parova nisu stvarno zainteresovani za dijagnozu svog problema – daleko ih više zanima pronalaženje rešenja njihovog problema – dobijanje bebe! Danas, uz pomoćne reproduktivne metode, šanse za uspešnost lečenja su vrlo dobre. Unutarmaterična oplodnja sa superovulacijom je najjednostavnjiji pristup, a pomaže tako što uvećava šanse za susret spermatozoida i jajne ćelije. Ali, nekim pacijentima će možda takođe biti potrebna in vitro oplodnja ili unutarjajovodni zigotni transfer (eng. zygote intrafallopian transfer, ili ZIFT). In vitro oplodnja može biti od pomoći zato što pruža i informacije o sposobnosti spermatozoida za oplodnju, a takođe omogućava lekaru da obavi u laboratoriji ono što se ne dešava u spavaćoj sobi (koji god da je razlog u pitanju). ZIFT, sa druge strane, pokazuje veću učestalost trudnoća, i veoma je koristan kod ovih pacijenata, s obzirom da imaju normalne jajovode.
