Spermogram

Obično mi muškarci mislimo da je stvar oko rađanja dece ženska stvar i da su žene te koje idu kod ginekologa na preglede, ultrazvukove i vađenja krvi, a naše je samo da u trenucima sladostrašća izlijemo svoje seme. Ranije se čak smatralo da muškarac ne može imati problema sa plodnošću, čak se plodnost izjednačavala sa sposobnošću erekcije. Smatralo se da je isključivo, žena ta koja ne može da ostane trudna ili može da rađa samo žensku decu i da je problem uvek u njoj. To je, naravno neistina i proizvod je straha od sopstvene neadekvatnosti. Radi se zapravo o projektivnoj odbrani od mogućnosti da sa nama nešto nije u redu. Suština ovog psihološkog mehanizma je da ono što ne valja u nama ili čak samo možda ne valja prebacimo u druge osobe u ovom slučaju žene i na taj način se osećamo oslobođeni frustracije. Ovaj mehanizam je naravno potpuno nesvestan i podržavao ga je patrijarhalni sistem vrednosti koji se nije dovodio u pitanje. Nauka takođe nije imala znanja i ovaj način mišljenja je opstajao i možda još uvek postoji u nekim muškarcima, makar negde duboko nesvesno.

Pišemo sve ovo jer mislimo da je važno za razumevanje cele situacije u kojoj se našao neki muškarac suočen sa “spermogramom”.

Neki parovi već posle par meseci tokom kojih su imali seks bez zaštite počnu da razmišljaju o tome da nešto nije u redu, jer žena ne ostaje trudna, no iako su ovakve misli normalne ne treba im pridavati značaja, barem ne do čak dve godine, mada neki stručnjaci kažu do godinu dana.

Bračna neplodnost je iznenađenje za oba partnera i može uzrokovati brojna loša osećanja kao što su osećanje manje vrednosti, tuge, stida, depresivnosti i osećanje duboke biološke neadekvatnosti, te strepnju o tome da li ćemo moći imati dete/cu ili ne, šta se krije iza toga-neka bolest, neki naš urođeni nedostatak, da li smo u nečemu pogrešili ranije, da li smo sami krivi jer nismo pazili na sopstveno zdravlje, kako će izgledati naš život ako bude bez dece, šta smo maštali o svojoj budućoj deci itd. Pitanja su brojna i nije lako suočiti sa njima. Važno je razumeti da su bračni partneri takođe partneri i u bračnoj neplodnosti, te u svim pregledima i lečenjima koja slede. Kako su dijagnostika i lečenje žena komplikovanije nego kod muškaraca, prvi korak u dijagnostici neplodnosti je muškarac i pregled njegovog ejakulata.

Kako se daje uzorak za spermogram?

Uzorak se dobija najbolje masturbacijom nakon ne više ali ni manje od 5 do 6 dana seksualne apstinencije. Šta to znači? Znači da u tih 5-6 dana ne masturbiramo i nema kontakta sa bilo kojom osobom koji bi završio ejakulacijom tj. izlivanjem semena. Takođe je potrebno uzdržati se od preterane upotrebe alkohola i duvana, te ukoliko je moguće ne piti nikakve lekove.

Potrebno je ceo svoj ejakulat izliti u čistu posudu koja je hemijski i bakteriološki čista i takav uzorak dati na pregled. Bolje je uzorak dati u samoj ustanovi gde se pregled vrši jer se tako izbegava možda dugi transport od kuće pod neodgovarajućim uslovima (pretoplo ili prehladno vreme, a ulogu igra i dužina transporta). Prakse su ipak različite od laboratorije do laboratorije.

Važno je da Vas nije sramota i da se ne osećate glupo, jer ako ništa drugo znajte da se takvi pregledi rade svakodnevno i svugde.

Ejakulat je mešavina izlučevina iz prostate, semenih kesica, epididimisa, bulbouretralnih, uretralnih žlezda i testisa. Da biste imali neku orijentaciju navešćemo neke od stvari koje se ispituju zajedno sa referentnim vrednostima. Želimo da istaknemo da je za tumačenje nalaza potrebna stručna osoba jer se rezultati tumače uvek u skladu sa kliničkim nalazom lekara specijaliste.

Normalne vrednosti spermograma

volumen > 2 ml
pH 7.2 – 8,0
koncentracija spermatozoida > 20 miliona/ml
pokretljivost > 50 % progresivnih ili 25% brzo progresivnih
vitalnost > 50 %
morfologija > 40 % normalnog oblika
leukociti < 1 mil./ml
likvefakcija unutar 20 minuta

Imaš loše rezultate spermograma? POBOLJŠAJ IH za samo dva meseca! Saznaj više kako poboljšati spermogram….

Boja
Normalni uzorak semene tečnosti varira od bele do sivkasto-bele boje. Promene u boji obično ukazuju na neki zdravstveni problem. Kad je koncentracija spermatozoida izrazito niska, semena tečnost može biti prozirna, a ako je smećkaste, svetlo crvene ili ružičaste boje, to je znak da su u ejakulatu prisutni eritrociti (hematospermija).

Likvefakcija
Likvefakcija je pojava kod koje se plazma iz semena, koja se odmah zgrušava zbog prisutnosti faktora zgrušavanja, ponovo pretvara u tečnost zbog uticaja enzima u ejakulatu koji potiču iz prostate. Likvefakcija obično nastupa nakon 10-30 minuta izloženosti sobnoj temperaturi. Ako do likvefakcije ne dolazi ni nakon jednog sata, ili je ona produžena ili nepotpuna, smanjena je plodnost jer spermatozoidi ostaju u ugrušku i to može biti znak disfunkcije prostate.

Viskozitet
Viskozitet se odnosi na gustoću, odnosno lepljivost i procenjuje se na potpuno likvificiranom uzorku. Prema WHO (World Health Organization) standardima, kod normalnog uzorka opaža se viseća nit dužine oko 1,5 cm najduže 20 sekundi. Povećana gustoća i hiperviskozitet smanjuju plodnost smanjivanjem pokretljivosti spermatozoida. Može biti povezana s disfunkcijom prostate zbog neke prikrivene hronične upale.

Volumen
Prema standardima Svetske zdravstvene oraganizacije količina ejakulata može iznositi od 1,5 do 10 ml, dok je najčešće između 2-6 ml i vrlo je promenjiva karakteristika.

pH
Ejakulat je blago alkalna tečnost, s granicama pH od 7,2 do 8,0. Semena tečnost tako štiti spermatozoide od kisele okoline materice. Nije se pokazalo da ima neke značajne učinke na plodnost muškarca.

Pokretljivost
Pokretljivost se odnosi na procenat aktivno pokretnih spermatozoida u ejakulatu. Prema proceni pokretljivosti, spermatozoidi se svrstavaju u sledeće kategorije, odnosno njihova se kinetika stepenuje prema sledećoj šemi (laboratorije se međusobno razlikuju prema preciznosti stepenovanja):
-nepokretni
-slabih pokreta ili pokretni u mestu
-sporo pokretni
-brzo pokretni (progresivni)

Ostale ćelije
Ejakulat obično sadrži i druge ćelije osim spermatozoida. To su ćelije iz uretre, ćelije iz kojih nastaju spermatozoidi, te bela krvna zrnca (leukociti) i razni mikroorganizmi. Neki od mikroorganizama su povezani s neplodnošću, dok drugi imaju vrlo mali ili nikakav uticaj na plodnost. Ako je prisutan veći broj leukocita, potrebno je raditi dalje mikrobiološke analize jer je to obično znak neke infekcije u polnim žljezdama u kojima se semena tečnost proizvodi. O infekciji se ne zaključuje samo na osnovu povišenog broja leukocita u ejakulatu. Jedan od opasnijih mikroorganizama koji mogu biti prisutni u ejakulatu je bakterija klamidija (Chlamydia trachomatis) koja može uzrokovati začepljenje semenovoda, poremećaj sazrevanja spermatozoida i povećanje broja antitela na spermatozoide. Obzirom da se klamidija ne može otkriti spermogramom, nužno je uraditi mikrobiološke analize semena i kulturu bakterija.

Aglutinacija
Aglutinacija označava pojavu kod koje se spermatozoidi slepljuju jedan uz drugog, odnosno usmeravaju se jedan prema drugom dotičući se repovima ili glavama, ili mešano, umesto da se kreću pravolinijski, što im onemogućava dolazak do jajne ćelije.

Koncentracija
Pod pretpostavkom da spermatozoidi imaju dobru pokretljivost i sposobnost penetracije jajašca, čak i tako niska koncentracija spermatozoida od 5 do 10 miliona u ml semene tečnosti može dovesti do trudnoće. Ukupni broj spermatozoida u ejakulatu odraz je spermatogeneze i povezan je u velikoj meri s dužinom polne apstinencije. Kod 20-30 % muškaraca s jako malim brojem spermatozoida (ispod 10 mil./ml) ili bez spermatozoida u ejakulatu postoje genetski uzroci problema. Rešenje problema danas je u invitro oplodnji, i to pomoću ICSI metode.

Morfološke osobine
Procena morfoloških osobina spermatozoida vrlo je značajna u proceni plodnosti muškarca. Spermatozoidi normalnog izgleda imaju ovalnu glavu i rep koji je 7-15 puta duži od glave, jednostruk i ravnog, a ne spiralnog oblika. Nemaju nikakve anomalije repa, glave ili sredine, niti citoplazmatske kapljice na repu veće od 1/3 normalne veličine glave.

Spermatozoidi se, s obzirom na oblik, mogu svrstati prema sledećoj klasifikaciji:
-normalni
-spermatozoidi s anomalijama glave (oblik ili veličina, uključujući i prisutnost dvostruke glave)
-spermatozoidi s anomalijama vrata i sredine (nepostojanje vrata, iskrivljenost, pretanak srednji deo itd.)
-spermatozoidi s anomalijama repa (dužina, oblik, dvostruki, spiralni, slomljeni rep)
-nezreli spermatozoidi
Nije poznat razlog zašto svaki muškarac proizvodi određeni broj defektnih spermatozoida (do 40 %), ali je poznato da veliki uticaj na povećanje procenta spermatozoida abnormalnog oblika imaju neke toksične materije kao npr. olovo, zatim pušenje, preterano zagrevanje skrotuma. Fizičke aberacije spermatozoida mogu se dogoditi za vreme proizvodnje spermatozoida ili tokom skladištenja u epididimisu.

Vitalnost
Ako je procenat pokretljivih spermatozoida izuzetno nizak, potrebno je uraditi procenu vitalnosti spermatozoida. Metoda bojenja eozinom omogućuje razlikovanje živih od mrtvih spermatozoida, bez obzira na njihovu pokretljivost. Eozin ulazi u mrtve ćelije, dok žive ostaju neobojene. Na takav način procenjuje se najmanje 100 spermatozoida. Na taj se način mogu razdvojiti nepokretni, ali ipak živi spermatozoidi, od mrtvih. Smanjena pokretljivost s visokim procentom vitalnih spermatozoida može ukazivati na metaboličke abnormalnosti spermatozoida koje proizlaze iz poremećaja funkcije testisa ili nekih činilaca koji deluju na smanjenje pokretljivosti, a nalaze se u plazmi semena.

Odstupanja od normalnih vrednosti spermograma

Najčešće korišćeni parametar kod analize semena je broj spermatozoida, odnosno koncentracija spermatozoida u semenu. Muškarci s koncentracijom spermatozoida <5 mil/ml smatraju se neplodnima, dok koncentracija od 5 do 20 mil. spermatozoida u ml semena obično ukazuje na umanjenu plodnost, odnosno verovatno je potrebno duže vreme kako bi se ostvarila trudnoća. Međutim, Svetska zdravstvena organizacija (WHO) postavila je nove referentne vrednosti spermograma. Najznačajnija promena odnosi se na povećanje donje granice koncentracije spermatozoida potrebnih za prirodno začeće sa 20 miliona/ml na 40 miliona/ml.

Asthenozoospermia – udeo pokretnih spermatozoida < 50%
Oligoospermia – koncentracija spermatozoida u ejakulatu < 20 mil/ml
Azoospermia – nepostojanje spermatozoida u ejakulatu
Teratozoospermia – < 15 % spermatozoida normalnog oblika
Necrozoospermia – nepostojanje živih spermatozoida u ejakulatu
Polyzoospermia – visoka koncentracija spermatozoida u ejakulatu
Hypospermia (parvisemia) – volumen ejakulata < 2 ml
Hyperspermia – volumen ejakulata > 6 ml
Aspermia (aspermia) – nepostojanje ejakulata
Hematospermia – prisutnost eritrocita u ejakulatu
Pyospermia – prisutnost leukocita u ejakulatu (više od normalnih vrednosti)

U svakom slučaju, nalaz spermograma koji odstupa od normalnih vrednosti zahteva dalje analize. Na prvom mestu među njima je pregled urologa koji utvrđuje eventualno postojanje varikokele, te upućuje na daljnje analize koje smatra potrebnim (hormonski profil, bakteriogram ejakulata (spermokultura), test na antispermalna antitela (ASA) i mnoge druge).

About these ads