Visok nivo progesterona povratno negativno utiče na mozak (HIPOFIZU) i smanjuje oslobadjanje hormona FSH i LH koji treba da smanje produkciju estrogena i progesterona da bi, ukoliko nije došlo do oplodnje jajne ćelije, počeo normalan menstrualni ciklus.

Progesteron kao hormon ima sledeće efekte:

• Održava sekretornu aktivnost materice u drugoj fazi menstrualnog ciklusa
• Utiče na rast i razvoj dojki
• Negativni povratni efekat na mozak (FSH i LH)
• Za vreme trudnoće smanjuje mogućnost neželjenih kontrakcija

Visok nivo progesterona – Uzroci

Dva glavna uzroka visokog progesterona su ovulacija i trudnoća, tokom kojih su nivoi progesterona prirodno povišeni. U perimenopauzi, kada dolazi do smanjenja nivoa ženskih polnih hormona, može doći do značajnih fluktuacija u nivoima progesterona.

Pored toga, postoje određena stanja koja mogu uticati na povišen nivo progesterona:

Rak materice – U nekim oblicima raka materice nivo progesterona je veći od normalnog.

Oboljenja nadbubrežnih žlezda (adrenalna hiperplazija) – Nenormalno funkcionisanje nadbubrežnih žlezda može ugroziti prirodnu produkciju polnih hormona i dovesti do dominacije progesterona.

Lutealne ciste na jajnicima – Kada tokom ovulacije dolazi do pucanja folikula i oslobađanja jajne ćelije, žuto telo (izmenjeni folikul) počinje sa stvara velike količine estrogena i progesterona u pripremi za potencijalnu trudnoću. U nekim slučajevima može doći do začepljenja otvora na folikulu čime se nagomilava tečnost i od žutog tela nastaje cista. Ovakve ciste obično nestaju same od sebe tokom nekoliko nedelja, ali mogu stvoriti određene komplikacije. Klomifen citrat koji se koristi za izazivanje ovulacije može povećati rizik nastajanja lutealnih cisti.

Simptomi povišenog progesterona

• Promene raspoloženja
• Osetljivost grudi
• Nemiran san
• Naduvenost
• Vaginalna suvoća
• Manjak seksualne želje

Terapija

Postoji nekoliko opcija u tretmanu narušenog nivoa progesterona, bilo da se radi o povišenom progesteronu ili slučaju gde je nizak nivo progesterona. One uključuju izmene životnog stila, prirodna sredstva za regulisanje nivoa hormona i hormonsku terapiju.

Naš savet je da se krene prvo od prirodnih alternativa jer su bezazlenije i ne predstavljaju dodatni rizik za opšte zdravlje. Prvi korak podrazumeva neophodne izmene u životnom stilu: Eliminaciju emocionalnog stresa, zdravu ishranu za hormonsku ravnotežu i uzimanje prirodnih sredstava za regulisanje hormona.

©NeplodnostBlog

Insulinska rezistencija

Insulinska rezistencija se nalazi u samom korenu problema sa policističnim jajnicima. Sada znamo da je skoro polovina populacije, zahvaljujući negativnim faktorima ishrane i okruženja, manje ili više otporna na insulin – muškarci i žene, mladi i stari. Insulinska rezistencija je poput kameleona koji se pokazuje na različite načine. Na jednom kraju ekstrema su slučajevi u kojima se preko nalaza krvi skoro ne može ustanoviti problem, a na drugom ozbiljniji primeri praćeni dijabetesom i drugim zdravstvenim komplikacijama.

Šta je insulinska rezistencija?

Insulin je hormon koji proizvode beta ćelije u pankreasu kao odgovor na povećan nivo glukoze u krvi. Svaki put kada jedemo, nivo glukoze i insulina u krvi raste i pada tokom nekoliko časova. Ugljeni hidrati na prvom mestu, ali i proteini, stimulišu lučenje insulina čiji je zadatak da transportuje glukozu i amino kiseline u naše ćelije, kao i skladišti glukozu u vidu glikogena i jetri i mišićima. Višak unetih kalorija se skladišti u vidu masnih naslaga.

Studije pokazuju da u čak 70% slučajeva policističnih jajnika postoji problem sa insulinskom rezistencijom. Ovo se dešava kada je u krvi hronično povećan nivo šećera (usled stresa, nepravilne ishrane, metaboličkih poremećaja) što izaziva i konstantno visok nivo insulina. Vremenom, ćelije gube sposobnost da reaguju adekvatno na insulin (postaju rezistentne na insulin), a sam pankreas se iscprljuje i gubi sposobnost proizvodnje ovog važnog hormona, što stvara preduslove za razvoj dijabetesa.

Insulin i policistični jajnici

U medicinskoj nauci je napravljen veliki napredak u razumevanju veze između povišenog insulina i sindroma policističnih jajnika. Naime, insulin stimuliše rast i umnožavanje ćelija u jajnicima, naročito u onim delovima jajnika gde su smeštene jajne ćelije. Insulinska rezistencija vodi u začarani krug hormonskih poremećaja koji potom kreiraju ono što zovemo sindromom policističnih jajnika.

Receptori za insulin u jajnicima se razlikuju od onih u drugim tkivima na način da kada je nivo insulina u krvi povišen, ćelije u jajnicima ne „isključuju“ jedan deo svojih receptora za insulin i ne smanjuju njihovu aktivnost. Time se dejstvo viška insulina ne smanjuje u tkivu jajnika. Ćelije rastu i umnožavaju se, povećavajući svoje metaboličke aktivnosti. Rezultat je povećana produkcija kako muških (testosteron), tako i ženskih (estrogen) polnih hormona, što negativno utiče na tok menstrualnog ciklusa.

Kod zdravih žena jajnici stvaraju određene količine testosterona i pretvaraju ga u estrogen. Međutim, pojačana produkcija testosterona u slučaju insulinske rezistencije premašuje kapacitet jajnika za ovu konverziju hormona, što rezultira viškom testosterona u organizmu. Ovo je razlog česte pojave maljavosti, akni i gojaznosti kod žena koje pate od sindroma policističnih jajnika.

Da situacija bude gora, povećani nivoi insulina i polnih hormona utiču i na rad hipofize čime se pojačano luče tzv. gonadotropni hormoni koji inače regulišu rad jajnika, a u ovom slučaju vode daljem poremećaju menstrualnog ciklusa.

Šta je rešenje?

Većina žena koja ima sindrom policističnih jajnika ima neki nivo insulinske rezistencije, čak i ako nisu gojazne. Tretman obično podrazumeva farmakološku terapiju (lekovi za šećer i hormonska sredstva) koju treba da prate neophodne izmene u životnom stilu – zdrava ishrana i redovna fizička aktivost. Kod gojaznih žena, redukcija telesne mase od samo 10% značajno popravlja opšte stanje.

©NeplodnostBlog

Uloga arginina u organizmu

Ova aminokiselina igra važnu ulogu u fiziološkim procesima u ljudskom telu. L-arginin je prekursor azot monoksida i drugih metabolita, sastojak kolagena, enzima i hormona, ejakulata, kože i vezivnih tkiva. L-arginin igra važnu ulogu u sintezi različitih proteinskih molekula (npr. kreatin i insulin). Pretpostavlja se i da ima antioksidantna svojstva.

L-arginin se pretvara u azot monoksid koji pomaže u relaksaciji krvnih sudova. Suplemenatcija argininom otuda može imati povoljne efekte na opštu cirkulaciju u telu, a naročito u oblasti genitalija.  Stoga je dodatno uzimanje arginina od koristi kod muškaraca koji pate od impotencije.

Pored ovoga, koristi od suplementacije argininom uključuju održavanje azotnog balansa, uklanjanje viška amonijaka, čišćenje jetre, umanjivanje negativnih efekata alkohola u organizmu, lakše zarastanje rana i poboljšanje plodnosti kod muškaraca.

Arginin i broj spermatozioda

Preliminarni podaci pokazuju da suplementacija argininom tokom nekoliko meseci kod većine muškaraca značajno popravlja broj spermatozioda u ejakulatu. Moguć uzrok ovako povoljnog efekta arginina na mušku plodnost, prema najnovijim istraživanja, jeste u činjenici da azot monoksid igra važnu ulogu i u procesima spermatogeneze. Kao što smo već napomenuli, prisutnost arginina u organizmu je od ključne važnosti za stvaranje azot monoksida.

Arginin i pokretljivost spermatozoida

Studija obavljena u Indiji, objavljena u časopisu „Biologija reprodukcije“, zaključuje da spermatozoidi stvaraju azot monoksid koji je neophodan za održavanje njihove vitalnosti upravo iz arginina. Ovo istraživanje zaključuje da je ovakav efekat naročito koristan u pripremama za veštačku oplodnju. Dakle, suplementacija argininom može imati i značajne povoljne efekte u slučajevima astenospermie.

Neželjenji efekti arginina

Arginin je bezbedan za korišćenje kod većine ljudi. Oprez se savetuje jedino osobama obolelim od astme i herpesa.

Hrana bogata argininom

Arginin svakodnevno unosimo u organizam kroz hranu. Međutim, često je to nedovoljno da bi ostvarilo povoljne zdravstvene efekte. Stoga se u slučajevima muške neplodnosti savetuje dodatno uzimanje arginina u vidu dijetetskih suplemenata.

Proveren suplement na bazi arginina… Saznajte više!

Hrana najbogatija ovom važnom aminokiselinom su različiti orasi (svo jezgrasto voće) i semenje.

U ovakvim slučajevima korisno je provesti neko vreme u komunikaciji sa partnerom/kom istražujući sopstvene želje za roditeljstvom. Neka od pitanja koja se mogu postaviti su “Šta je najvažnije za nas kad pomislimo na porodicu? Da li je to šansa da pružamo ljubav i vođstvo ka odrastanju jednom ljudkom mladunčetu? Da li je važno i neophodno iskusiti trudnoću i porođaj? Da li je život bez dece realistična i valjana mogućnost?” Odgovarajući na ova i slična pitanja, par će biti u boljoj poziciji da razmišlja o opcijama. Mnogi parovi potraže pomoć licenciranog psihoterapeuta ili bračnog savetnika kako bi prošli kroz ovaj zahtevni period života što bezbolnije i kvalitetnije. Kakav god konačni ishod bio parovima je potrebno vreme prilagođavanja novim okolnostima.

Šta je ovarijalna rezerva (rezerva janika)?

Za razliku od muškaraca kod kojih se spermatozoidi stvaraju celog života, žene se rađaju sa svim svojim jajnim ćelijama koje samo sazrevaju i spremaju se za oplođenje tokom menstrualnih ciklusa. Ovarijalna rezerva se odnosi na trenutnu zalihu jajnih ćelija i stoga je povezana sa reproduktivnim potencijalom. Uopšteno se može tvrditi da što je veći broj preostalih jajnih ćelija veća je mogućnost koncepcije tj. oplodnje.

Iako očekujemo da jajnik stari na određeni način i u određenom vremenskom periodu, ima slučajeva kada se to ne događa na očekivani način. Stoga je ispitivanje ovarijalne rezerve osnovni deo ispitivanja fertilnosti u žena bilo kog uzrasta.

Metode za utvrđivanje ovarijalne rezerve

Starosna dob žene je pojedinačno najvažniji faktor za predviđanje reproduktivnog potencijala i često određuje način na koji će se sprovoditi lečenje bračne neplodnosti. Međutim, ipak ne možemo reći da je starosna dob dovoljan podatak. Stoga su naučnici razvili (i dalje razvijaju) rafiniranije metode za predviđanje terapijskog odgovora među parovima koji se leče od nepolodnosti. Neki od sofisticiranijih instrumenata su određivanje hormona FSH, LH, estradiola, inhibina-B i dr.

Treba reći da je lekar taj koji će odrediti koji se od ovih testova trebaju uraditi, a koji ne.

S druge strane, iako postoje ovi sofisticirani testovi za određivanje ovarijalne rezerve, mnogi nisu idealno specifični i senzitivni. Stoga se postavlja i pitanje tumačenja, jer se nova klinička iskustva i dalje prikupljaju.

Uticaj starosti žene na ovarijalnu rezervu

Jajne ćelije sazrevaju u toku mentrulnih ciklusa. Što su jajnici stariji i jajne ćelije su slabijeg kvaliteta. Generalno možemo reći da starost jajnika odgovara hronološkoj starosti, mada to ne mora biti uvek tačno. Stoga je za kliničare veoma važno utvrditi ovarijalnu rezervu. To se naročito odnosi na žene starije od 35 godina.

Trudnoća i porođaj nisu uobičajeni u žena poodmakle dobi, dok je uticaj starosti oca izgleda od minimalnog značaja kada je plodnost u pitanju. Što je žena starija postoje veće šanse za sponatni pobačaj i hromozomske aberacije .To je činjenica koja je poznata od početaka ljudske istorije i istorije ženskog zdravlja. One su dakako danas i naučno potvrđene ali postoje odstupanja i specifičnosti i stoga je dob žene i dalje predmet istraživanja.

U jednoj od studija istraživana je i uspešnost intrauterine inseminacije u odnosu na starost žene i tu su najlošiji rezultati zapaženi kod žena starijih od 36 godina. Tako su na primer u jednoj studiji dobijeni sledeći rezultati: žene stare 37 i više godina imaju 9 % uspešnosti u in vitro oplodnji, u poređenju sa ženama mlađim od 30 godina koje imaju reazultat od 26%.

Takođe, podaci dobijeni iz rada sa parovima, kojima je jajna ćelija donirana od strane neke mlađe žene još jedan put pokazuju značaj starosne dobi žene koja je donirala jajnu ćeliju u odnosu na dob žene koja je primalac te oplođene jajne ćelije.

Metode za procenu ovarijalne rezerve su podeljene u dve grupe: pasivno i dinamičko testiranje. Cilj obe grupe je dobijanje informacija o kvalitetu i kvantitetu jajnih ćelija.

Testiranje pasivne ovarijalne rezerve:

1. Merenje FSH i LH

Kada su kliničari započeli rad na veštačkoj oplodnji tj. IVF (in vitro fertilization) postalo je jasno da vrednosti FSH (folikulostimulišućeg hormona) u ranoj folikularnoj fazi imaju značajnu ulogu kao prediktori ishoda trudnoće. Uskoro je otkriveno da vrednosti FSH trećeg dana mogu biti vrlo uspešni u predviđanju odgovora na indukciju ovulacije i in vitro oplodnju.

Naime, kako žena stari FSH se povećava nebi li što bolje stimulisao jajnike na sazrevanje jajnih ćelija. Tačan mehanizam odgovoran za ovaj adaptacioni odgovor nije poznat.

Porast FSH u ranoj folikularnoj fazi ciklusa povezan je sa padom kvaliteta jajnih ćelija, a neki istraživači su ovaj porast povezali i sa povećanjem broja fetalnih anomalija. U stvari misli se da u nekih žena 5 godina posle početka porasta FSH u ranoj filokularnoj fazi nastupa menopauza.

Uprkos svemu teško je utvrditi apsolutne vrednosti za povećenje FSH koje bi davale apsolutnu sigurnost u procenu. No, ipak postoje preporuke za vrednosti FSH. U jednoj studiji je utvrđeno da žene sa vrednostima FSH merenog trećeg dana manjim od 15 mIU/ml imaju dvostruko veću šansu ostajanja u drugom stanju od žena čije vrednosti se kreću od 15-25 mIU/ml. Jedna studija je čak donela zaključak da mogućnost da žene ostanu gravidne sa vrednostima FSH većim od 20 mIU/ml rapidno opada.

Kako nivo FSH fluktuira tek neznatno od 2 do 5 dana ciklusa testiranje ne mora biti tačno trećeg dana. No, nivo FSH može da varira od ciklusa do ciklusa i zato ga treba pratiti kroz nekoliko meseci. Nalaz fluktuacija vredosti FSH su češće kod žena sa povišenim vrednostima i povezan je sa manjim kvalitetom jajnih ćelija, lošijim odgovorom na indukciju i in vitro oplodnju.

Preliminarna ispitivanja su ukazala na činjenicu da je situacija bolja ukoliko tokom lečenja dođe do nivelacije vrednosti FSH, što bi izraženo brojevima bilo oko 35 % uspeha kod pacijentkinja mlađih od 40 godina.

Pored vrednosti FSH značajne su i vrednosti LH (luteinizirajućeg hormona) mada manje jer je porast FSH veći i brži u odnosu na LH. Tako da je FSH bolji prediktor od samog LH. Ali ipak je utvrđen značaj odnosa FSH i LH .

2. Merenje estradiola

Isprva se smatralo da je estradiol (E2) specifičniji marker od FSH i LH. Nažalost pokazana je slaba veza izmedju E2 i odgovora jajnika na terapiju neplodnosti.

Naime evaluacija odnosa vrednosti E2 merenog trećeg dana nije pokazala nikakvu jasnu vezu između E2 i ishoda terapije. Merenje i E2 i FSH tokom trećeg dana je bolji prediktor jer je pokazano da je ishod  terapije bolji kada su vrednosti E2 manje od 80 pg/mL, a pri normalnim vrednostima FSH.

Niske vrednosti E2 u kombinaciji sa normalnim vrednostima FSH povezane su sa boljim odgovorom na stimulaciju i većim brojem trudnoća.

Dok su suprotno visoke vrednosti E2 u tako ranoj fazi menstrualnog ciklusa ukazivale na neodgovarajući naprednu fazu razvoja folikula. To se može dogoditi kada jajnik stari ili kada su u jajniku zaostale folikularne ciste iz prethodnih ciklusa.

3. Merenje progesterona

U početku se mislilo da bi merenje P4 bilo dobro za skrining jajnika. Međutim pokazalo se da nema razlika u funkciji jajnika u odnosu na vrednosti E2 i P4. Ipak neki istraživači u našli da su visoke vrednosti P4 od 1,1 ng/mL nakon stimulacije klomifen citratom povezane sa kratkom folikularnom fazom, smanjenom ovarijalnom rezervom te smanjenom mogućnosti ostajanja u drugom stanju.

4. Merenje Inhibina B

Inhibin B je hormon jajnika koji inhibiše oslobađanje FSH i normalno je prisutan u žena koje imaju menstruaciju, dok ga nema kod žena u menopauzi.

Za ispravnu kliničku evaluaciju vrednosti Inhibina-B važno je znati koja je laboratorijska metoda korišćena jer se dobijene vrednosti razlikuju zavisno od metode.

Merenje Inhibina-B bi se moglo pokazati dobrim markerom ovarijalne rezerve jer fluktuira tokom menstrualnog ciklusa i značajno se smanjuje u žena posle 35 godine života.

Normalne vrednosti jos nisu čvrsto zadane ali su generalno istraživanja ukazala na lošije ishode u smislu smanjenog odgovora na terapiju neplodnosti i broja realizovanih trudnoća ukoliko su vrednosti inhibina B merene trećeg dana manje od 45 pg/mL u poređenju sa onim ženama kod kojih su vrednosti bile više.

5. Transvaginalni ultrazvuk

Jedna od metoda pasivne procene rezerve jajnika je primena trnasvaginalnog ultrazvuka. Naime, primenom ultrazvučnog aparat sa vaginalnom sondom moguće je izmeriti zapreminu tj. veličinu jajnika i broj folikula.

Istraživanja su pokazala da se veličina jajnika smanjuje starenjem bez obzira da li je žena rađala ili nije. Druga vrsta istraživanja je ukazala je na vezu između veličine jajnika i doze lekova potrebnih za stimulaciju jajnika.

Takođe, intravaginalni ultrazvuk se koristi i za predviđanje i detekciju sindroma hiperstimulisanog jajnika koji se ponekad javlja nakon stimulacije jajnika lekovima.

Teoretiše se da je veza veličine jajnika na početku terapije više povezana sa brojem folikula u jajniku pre tretmana nego sa brojem jajnih ćelija koje će sazreti tokom terapije.

Još uvek je stvar istraživanja da li su veličina jajnika ili broj folikula bolji prediktor ishoda terapije neplodnosti ali i da li je vrednost veličine jajnika pre terapije ili posle terapije u boljoj korelaciji sa procenom rezerve jajnika.

Dinamički testovi procene rezerve jajnika:

1. Test stimulacije klomifen citratom

Test stimulacije klomifen citratom je baziran na činjenici da se klomifen veže za estrogenske receptore u hipotalamusu i da navede hipotalamus da “misli” da nema dovoljno estrogen, te da počne da stimuliše hipofizu da luči više FSH, što bi trebalo da dovede do sazrevanja folikula.

Prvi korak je merenje vrednosti FSH i E2 trećeg dana ciklusa, nakon čega se od petog do devetog dana uzima klomifen. Desetog dana se ponovo mere FSH i E2. Generalno visoke vrednosti FSH destog dana nakon klomifena sugerišu malu reyervu jajnika.

Iz grupe žena koje imaju ovako loš rezultat po nekim istraživanjima samo 6% će ostvariti trudnoću, dok je nešto oko 50% žena sa dobrim rezultatima testa trudnoću realizovalo.

2. Test stimulacije agonistima gonadotropin-rilizing hormona

Agonist gonadotropin rilizing hormona prvo podiže nivo estradiola (E2), a potom značajno smanjuje vrednosti FSH i LH. Pacijentkinje sa većim porastom E2 imaju veće šanse za trudnoću. Postoje četiri moguće reakcije:

• Brzo povećanje E2, a zatim opadanje do četvrtog dana ciklusa
• Odloženi porast E2, i opadanje do šestog dana ciklusa
• Održavanje nivoa E2 povećanim
• Bez reakcije tj. promene vrednosti E2

Broj uspeha ostajanja u drugom stanju za ove četiri grupe se značajno razlikuje. Tako da od ukupnog broja žena sa rezultatom iz prve grupe trudnoću ostavri 46%, iz druge grupe 38%, iz treće 16%, dok iz četvrte samo 6%.

Napomena:

Sve rezultate je potrebno procenjivati uz odgovarajući klinički pregled, koji podrazumeva temeljnu anamnezu i uvid u rezultate prijašnjih ispitivanja i/ili pokušaja lečenja.

Uobičajene propratne pojave pri uzimanju pilula za kontrolu začeća

Tokom kliničkih studija koje se sprovode za većinu lekova, jednoj grupi ljudi se daje stvarni lek, dok druga grupa dobija placebo („šećerna pilula“ koja ne sadrži aktivne sastojke). Propratne pojave u obe grupe se pažljivo beleže i upoređuju. Na ovaj način se može otkriti koje propratne pojave se javljaju, sa kojom učestalošću, i u kakvom su odnosu prema grupi koja ne uzima lek. Međutim, u kliničkim istraživanjima pilula za kontrolu začeća nije moguće koristiti placebo, zato što bi to dovelo do velikog broja neželjenih trudnoća.

Iz studija koje ne koriste placebo je teško dobiti dovoljno podataka o neželjenim dejstvima. S obzirom da nema načina da se sazna da li je određeni problem stvarno propratna pojava ovog leka, o propratnim pojavama pilula za kontrolu začeća su dostupne samo prilično neodređene informacije. U uputstvima za prepisivanje kontraceptivnih pilula se navodi spisak neželjenih dejstava koje su uočljive kod pilula za kontrolu začeća uopšte, umesto za određeni proizvod. Određenije informacije o propratnim pojavama, poput podataka o učestalosti javljanja, se ne navode.

Na osnovu dostupnih podataka, neke od uobičajenih propratnih pojava pilula za kontrolu začeća uključuju, ali nisu ograničene na sledeće:

• akne;
• osetljivost i uvećanje grudi;
• tačkasto ili obilnije krvarenje između menstruacija;
• mučnina i povraćanje;
• promene u očima koje otežavaju nošenje kontaktnih sočiva;
• nadutost;
• glavobolje;
• promene u seksualnoj želji (uobičajeno: smanjenje).

Žene su često zabrinute zbog povećanja težine usled uzimanja pilula, ali su novija istraživanja pokazala da kontraceptivne pilule kod većine žena ne izazivaju povećanje težine.

Razlike u propratnim pojavama između različitih kontraceptivnih pilula

Većina pilula za kontrolu začeća sadrži estrogen i progestin. One koje sadrže estrogen koriste neki oblik estrogena (etinil estradiol), ali njegove količine mogu varirati. U pilulama za kontrolu začeća se koristi nekoliko različitih vrsta progestinskih hormona. Svi ovi faktori – jačina estrogena, vrsta progestina, kao i nivo progestina – igraju ulogu u određivanju koje će propratne pojave određena pilula za kontrolu začeća verovatno izazvati, ili ne.

Neki progestini pokazuju androgeno dejstvo (efekat sličan testosteronu). Često se smatra da ovi progestini nose veći rizik od pojave akni i prekomerne maljavosti (stanje poznato kao hirzutizam). Drugi progestitni imaju anti-androgeno (anti-testosteronsko) dejstvo, te se smatraju korisnima u lečenju akni i prekomerne maljavosti. Neki progestini mogu pogoršati zadržavanje vode, dok drugi mogu pomoći pri rešavanju ovog problema. Razlike u nivou estrogena mogu imati uticaja na tendencije menstrualnog krvarenja, dok mnoge pilule sa visokim sadržajem estrogena povećavaju rizik od krvnih ugrušaka.

Pri izboru pilule za kontrolu začeća, koji ćete obaviti u dogovoru sa vašim lekarom, obavezno razgovarajte o neželjenim pojavama koje vas lično brinu. Na primer, ukoliko imate problema sa aknama, vaš lekar će verovatno izabrati pilulu za kontrolu začeća koja će ublažiti, a ne pogoršati problem.

Propratne pojave kontraceptivnih pilula koje treba saopštiti lekaru

Neke propratne pojave pilula za kontrolu začeća su, iako se retko javljaju, potencijalno opasne, te bi ih smesta trebalo saopštiti lekaru. Ove propratne pojave uključuju, ali nisu ograničene na sledeće:

• depresija ili druge emocionalne promene;
• migrene;
• čvorići u grudima;
• obilno vaginalno krvarenje između menstruacija (slabije ili tačkasto krvarenje je normalno);
• visok krvni pritisak;
• visok nivo holesterola;
• znaci krvnog ugruška u nozi, kao što su:
• bol u listu;
• grčevi u nogama;
• naticanje noge ili stopala;
• znaci krvnog ugruška u plućima, kao što su:
• kratak dah;
• oštar bol u grudima;
• iskašljavanje krvi;
• bolovi ili osećaj težine u grudima, koji mogu predstavljati znake srčanog udara;
• nagli gubitak vida ili promene vida, koje mogu predstavljati znake krvnog ugruška u oku;
• znaci moždanog udara, kao što su:
• promene vida ili govora;
• slabost ili utrnulost ruke ili noge;
• jake glavobolje;
• znaci oštećenja jetre, kao što su:
• žuta obojenost očiju ili kože (žutica);
• tamna mokraća;
• bolovi u gornjem desnom delu stomaka;
• znaci alergijske reakcije, kao što su:
• neobjašnjiv osip;
• svrab;
• neobjašnjivo naticanje;
• šištav zvuk pri disanju;
• otežano disanje i gutanje.

Mnoge od ovih ozbiljnih propratnih pojava mogu biti pripisane nivou estrogena u pilulama za kontrolu začeća. Pilule koje sadrže samo progestin pokazuju manju verovatnoću izazivanja nekih od ovih propratnih pojava. Može se desiti da iskusite neku, ili nijednu od onih koje su opisane u ovom članku. Na žalost, može biti teško utvrditi da li je određena nuspojava (poput mučnine) izazvana pilulama za kontrolu začeća ili drugim faktorima. Stoga, obavezno obavestite svog lekara ukoliko razvijete bilo koju od propratnih pojava tokom uzimanja pilula za kontrolu začeća, ili ako vam se jednostavno čini da „nešto nije u redu“. Iako ne moraju biti u pitanju posledice uzimanja pilula, vaš lekar će moći da utvrdi i tretira problem.

Pišemo sve ovo jer mislimo da je važno za razumevanje cele situacije u kojoj se našao neki muškarac suočen sa “spermogramom”.

Neki parovi već posle par meseci tokom kojih su imali seks bez zaštite počnu da razmišljaju o tome da nešto nije u redu, jer žena ne ostaje trudna, no iako su ovakve misli normalne ne treba im pridavati značaja, barem ne do čak dve godine, mada neki stručnjaci kažu do godinu dana.

Bračna neplodnost je iznenađenje za oba partnera i može uzrokovati brojna loša osećanja kao što su osećanje manje vrednosti, tuge, stida, depresivnosti i osećanje duboke biološke neadekvatnosti, te strepnju o tome da li ćemo moći imati dete/cu ili ne, šta se krije iza toga-neka bolest, neki naš urođeni nedostatak, da li smo u nečemu pogrešili ranije, da li smo sami krivi jer nismo pazili na sopstveno zdravlje, kako će izgledati naš život ako bude bez dece, šta smo maštali o svojoj budućoj deci itd. Pitanja su brojna i nije lako suočiti sa njima. Važno je razumeti da su bračni partneri takođe partneri i u bračnoj neplodnosti, te u svim pregledima i lečenjima koja slede. Kako su dijagnostika i lečenje žena komplikovanije nego kod muškaraca, prvi korak u dijagnostici neplodnosti je muškarac i pregled njegovog ejakulata.

Kako se daje uzorak za spermogram?

Uzorak se dobija najbolje masturbacijom nakon ne više ali ni manje od 5 do 6 dana seksualne apstinencije. Šta to znači? Znači da u tih 5-6 dana ne masturbiramo i nema kontakta sa bilo kojom osobom koji bi završio ejakulacijom tj. izlivanjem semena. Takođe je potrebno uzdržati se od preterane upotrebe alkohola i duvana, te ukoliko je moguće ne piti nikakve lekove.

Potrebno je ceo svoj ejakulat izliti u čistu posudu koja je hemijski i bakteriološki čista i takav uzorak dati na pregled. Bolje je uzorak dati u samoj ustanovi gde se pregled vrši jer se tako izbegava možda dugi transport od kuće pod neodgovarajućim uslovima (pretoplo ili prehladno vreme, a ulogu igra i dužina transporta). Prakse su ipak različite od laboratorije do laboratorije.

Važno je da Vas nije sramota i da se ne osećate glupo, jer ako ništa drugo znajte da se takvi pregledi rade svakodnevno i svugde.

Ejakulat je mešavina izlučevina iz prostate, semenih kesica, epididimisa, bulbouretralnih, uretralnih žlezda i testisa. Da biste imali neku orijentaciju navešćemo neke od stvari koje se ispituju zajedno sa referentnim vrednostima. Želimo da istaknemo da je za tumačenje nalaza potrebna stručna osoba jer se rezultati tumače uvek u skladu sa kliničkim nalazom lekara specijaliste.

Normalne vrednosti spermograma

volumen > 2 ml
pH 7.2 – 8,0
koncentracija spermatozoida > 20 miliona/ml
pokretljivost > 50 % progresivnih ili 25% brzo progresivnih
vitalnost > 50 %
morfologija > 40 % normalnog oblika
leukociti < 1 mil./ml
likvefakcija unutar 20 minuta

Imaš loše rezultate spermograma? POBOLJŠAJ IH za samo dva meseca! Saznaj više kako poboljšati spermogram….

Boja
Normalni uzorak semene tečnosti varira od bele do sivkasto-bele boje. Promene u boji obično ukazuju na neki zdravstveni problem. Kad je koncentracija spermatozoida izrazito niska, semena tečnost može biti prozirna, a ako je smećkaste, svetlo crvene ili ružičaste boje, to je znak da su u ejakulatu prisutni eritrociti (hematospermija).

Likvefakcija
Likvefakcija je pojava kod koje se plazma iz semena, koja se odmah zgrušava zbog prisutnosti faktora zgrušavanja, ponovo pretvara u tečnost zbog uticaja enzima u ejakulatu koji potiču iz prostate. Likvefakcija obično nastupa nakon 10-30 minuta izloženosti sobnoj temperaturi. Ako do likvefakcije ne dolazi ni nakon jednog sata, ili je ona produžena ili nepotpuna, smanjena je plodnost jer spermatozoidi ostaju u ugrušku i to može biti znak disfunkcije prostate.

Viskozitet
Viskozitet se odnosi na gustoću, odnosno lepljivost i procenjuje se na potpuno likvificiranom uzorku. Prema WHO (World Health Organization) standardima, kod normalnog uzorka opaža se viseća nit dužine oko 1,5 cm najduže 20 sekundi. Povećana gustoća i hiperviskozitet smanjuju plodnost smanjivanjem pokretljivosti spermatozoida. Može biti povezana s disfunkcijom prostate zbog neke prikrivene hronične upale.

Volumen
Prema standardima Svetske zdravstvene oraganizacije količina ejakulata može iznositi od 1,5 do 10 ml, dok je najčešće između 2-6 ml i vrlo je promenjiva karakteristika.

pH
Ejakulat je blago alkalna tečnost, s granicama pH od 7,2 do 8,0. Semena tečnost tako štiti spermatozoide od kisele okoline materice. Nije se pokazalo da ima neke značajne učinke na plodnost muškarca.

Pokretljivost
Pokretljivost se odnosi na procenat aktivno pokretnih spermatozoida u ejakulatu. Prema proceni pokretljivosti, spermatozoidi se svrstavaju u sledeće kategorije, odnosno njihova se kinetika stepenuje prema sledećoj šemi (laboratorije se međusobno razlikuju prema preciznosti stepenovanja):
-nepokretni
-slabih pokreta ili pokretni u mestu
-sporo pokretni
-brzo pokretni (progresivni)

Ostale ćelije
Ejakulat obično sadrži i druge ćelije osim spermatozoida. To su ćelije iz uretre, ćelije iz kojih nastaju spermatozoidi, te bela krvna zrnca (leukociti) i razni mikroorganizmi. Neki od mikroorganizama su povezani s neplodnošću, dok drugi imaju vrlo mali ili nikakav uticaj na plodnost. Ako je prisutan veći broj leukocita, potrebno je raditi dalje mikrobiološke analize jer je to obično znak neke infekcije u polnim žljezdama u kojima se semena tečnost proizvodi. O infekciji se ne zaključuje samo na osnovu povišenog broja leukocita u ejakulatu. Jedan od opasnijih mikroorganizama koji mogu biti prisutni u ejakulatu je bakterija klamidija (Chlamydia trachomatis) koja može uzrokovati začepljenje semenovoda, poremećaj sazrevanja spermatozoida i povećanje broja antitela na spermatozoide. Obzirom da se klamidija ne može otkriti spermogramom, nužno je uraditi mikrobiološke analize semena i kulturu bakterija.

Aglutinacija
Aglutinacija označava pojavu kod koje se spermatozoidi slepljuju jedan uz drugog, odnosno usmeravaju se jedan prema drugom dotičući se repovima ili glavama, ili mešano, umesto da se kreću pravolinijski, što im onemogućava dolazak do jajne ćelije.

Koncentracija
Pod pretpostavkom da spermatozoidi imaju dobru pokretljivost i sposobnost penetracije jajašca, čak i tako niska koncentracija spermatozoida od 5 do 10 miliona u ml semene tečnosti može dovesti do trudnoće. Ukupni broj spermatozoida u ejakulatu odraz je spermatogeneze i povezan je u velikoj meri s dužinom polne apstinencije. Kod 20-30 % muškaraca s jako malim brojem spermatozoida (ispod 10 mil./ml) ili bez spermatozoida u ejakulatu postoje genetski uzroci problema. Rešenje problema danas je u invitro oplodnji, i to pomoću ICSI metode.

Morfološke osobine
Procena morfoloških osobina spermatozoida vrlo je značajna u proceni plodnosti muškarca. Spermatozoidi normalnog izgleda imaju ovalnu glavu i rep koji je 7-15 puta duži od glave, jednostruk i ravnog, a ne spiralnog oblika. Nemaju nikakve anomalije repa, glave ili sredine, niti citoplazmatske kapljice na repu veće od 1/3 normalne veličine glave.

Spermatozoidi se, s obzirom na oblik, mogu svrstati prema sledećoj klasifikaciji:
-normalni
-spermatozoidi s anomalijama glave (oblik ili veličina, uključujući i prisutnost dvostruke glave)
-spermatozoidi s anomalijama vrata i sredine (nepostojanje vrata, iskrivljenost, pretanak srednji deo itd.)
-spermatozoidi s anomalijama repa (dužina, oblik, dvostruki, spiralni, slomljeni rep)
-nezreli spermatozoidi
Nije poznat razlog zašto svaki muškarac proizvodi određeni broj defektnih spermatozoida (do 40 %), ali je poznato da veliki uticaj na povećanje procenta spermatozoida abnormalnog oblika imaju neke toksične materije kao npr. olovo, zatim pušenje, preterano zagrevanje skrotuma. Fizičke aberacije spermatozoida mogu se dogoditi za vreme proizvodnje spermatozoida ili tokom skladištenja u epididimisu.

Vitalnost
Ako je procenat pokretljivih spermatozoida izuzetno nizak, potrebno je uraditi procenu vitalnosti spermatozoida. Metoda bojenja eozinom omogućuje razlikovanje živih od mrtvih spermatozoida, bez obzira na njihovu pokretljivost. Eozin ulazi u mrtve ćelije, dok žive ostaju neobojene. Na takav način procenjuje se najmanje 100 spermatozoida. Na taj se način mogu razdvojiti nepokretni, ali ipak živi spermatozoidi, od mrtvih. Smanjena pokretljivost s visokim procentom vitalnih spermatozoida može ukazivati na metaboličke abnormalnosti spermatozoida koje proizlaze iz poremećaja funkcije testisa ili nekih činilaca koji deluju na smanjenje pokretljivosti, a nalaze se u plazmi semena.

Odstupanja od normalnih vrednosti spermograma

Najčešće korišćeni parametar kod analize semena je broj spermatozoida, odnosno koncentracija spermatozoida u semenu. Muškarci s koncentracijom spermatozoida <5 mil/ml smatraju se neplodnima, dok koncentracija od 5 do 20 mil. spermatozoida u ml semena obično ukazuje na umanjenu plodnost, odnosno verovatno je potrebno duže vreme kako bi se ostvarila trudnoća. Međutim, Svetska zdravstvena organizacija (WHO) postavila je nove referentne vrednosti spermograma. Najznačajnija promena odnosi se na povećanje donje granice koncentracije spermatozoida potrebnih za prirodno začeće sa 20 miliona/ml na 40 miliona/ml.

Asthenozoospermia – udeo pokretnih spermatozoida < 50%
Oligoospermia – koncentracija spermatozoida u ejakulatu < 20 mil/ml
Azoospermia – nepostojanje spermatozoida u ejakulatu
Teratozoospermia – < 15 % spermatozoida normalnog oblika
Necrozoospermia – nepostojanje živih spermatozoida u ejakulatu
Polyzoospermia – visoka koncentracija spermatozoida u ejakulatu
Hypospermia (parvisemia) – volumen ejakulata < 2 ml
Hyperspermia – volumen ejakulata > 6 ml
Aspermia (aspermia) – nepostojanje ejakulata
Hematospermia – prisutnost eritrocita u ejakulatu
Pyospermia – prisutnost leukocita u ejakulatu (više od normalnih vrednosti)

U svakom slučaju, nalaz spermograma koji odstupa od normalnih vrednosti zahteva dalje analize. Na prvom mestu među njima je pregled urologa koji utvrđuje eventualno postojanje varikokele, te upućuje na daljnje analize koje smatra potrebnim (hormonski profil, bakteriogram ejakulata (spermokultura), test na antispermalna antitela (ASA) i mnoge druge).

Dok veći broj muškaraca koji ima dijagnostifikovan mali broj spermatozoida takođe pati i od smanjene pokretljivosti (oligoastenospermija), neki pacijenti sa astenospermijom ipak imaju normalan broj spermatozoida.

Kada je prisutna astenospermija?

Pokretljivost spermatozoida se može proceniti na osnovu uzorka semena u laboratoriji. Smatra se da u normalnim uzrocima sperme ima oko 50% pokretnih spermatozoida, a progresivno pokretnih 25%. Često je uzrok astenospermije genitalna infekcija, tako da je kod pacijenata sa smanjenom pokretljivošću spermatozoida korisno uraditi i bakteriološka ispitivanja. Pored toga, imunološki problemi (autoantitela) i varikocela mogu takođe biti potencijalni negativni faktori.

Prema SZO (Svetska Zdravstvena Organizacija), pokretljivost spermatozoida se razvrstava u četiri kategorije, od A do D. Spermatoziodi u kategoriji A se kreću najbrže i to po putanji koja je manje-više ravna crta. Spermatozoidi tipa B su sporiji od tipa A, a putanja njihovog kretanja je manje-više zavinuta krivulja. Tipom C pokretljivosti odlikuju se spermatozoidi koji se miču na mestu, a svi nepokretni spermatozoidi su tipa pokretljivosti D. Ukoliko je u ejakulatu udeo spermatozoida kategorija A, B i C manji od 50%, radi se o astenospermiji.

Lečenje astenospermije

Pored farmakoloških sredstava koje lekar može da preporuči (Trental, Padutin), na pokretljivost spermatozioda mogu pozitivno da utiču i sledeći prirodni sastojci: Arginin, Matični mleč i propolis, L-karnitin, Peruanska maka, vitamini C i E, minerali selen i cink.

PeruvianMaca tablete poboljšavaju broj i pokretljivost spermatozoida! Saznaj više…

Šta je prolaktin?

Prolaktin je hemijska supstanca koju luči hipofiza. To je žlezda veličine zrna graška koja se nalazi u sredini vašeg mozga, a odgovorna je za pokretanje mnogih procesa u telu. Prolaktin postoji i kod žena i kod muškaraca, i oslobađa se u različitim vremenima u toku dana i noći. Prolaktin se, opšte uzevši, oslobađa kako bi stimulisao proizvodnju mleka u organizmu trudnice. On takođe uzrokuje uvećanje mlečnih žlezda kako bi pripremio ženu za dojenje. Hormoni koji utiču na prolaktin Kao i mnogi drugi hormoni u našem telu, oslobađanje prolaktina ustvari pokreću drugi hormoni. Hormoni koji utiču na prolaktin su, između ostalih, i:

• dopamin

• serotonin

• hormon štitne žlezde

Serotonin i hormon štitne žlezde pomažu povećanje oslobađanja prolaktina, dok je delovanje dopamina usmereno na zaustavljanje oslobađanja prolaktina. Promene u nivou prolaktina tokom trudnoće Kada ste trudni, promene u nivou prolaktina su sasvim normalne. U stvari, nivoi prolaktina u vašem telu se moraju povećati kako bi se pospešila proizvodnja mleka u vašim mlečnim žlezdama.

Tokom trudnoće, vaši hormoni su u potpunom haosu. Konkretno, nivo estrogena u vašoj krvi počinje da raste, i to je ono što stimuliše povećanje nivoa prolaktina. Nakon porođaja, kako vaša beba sisa, stimulacija bradavica će pokrenuti dalje povećanje nivoa prolaktina. Prolaktin vam omogućava da nastavite da dojite tokom dužeg vremenskog perioda. Prolaktin i neplodnost Prolaktin ne samo da uzrokuje da vaše telo poveća proizvodnju mleka, nego takođe utiče i na vašu ovulaciju i menstrualni ciklus. Zbog toga je skoro potpuno nemoguće da zatrudnite dok dojite (tačnije, prolaktin pokazuje efikasnost od 90% protiv trudnoće u toku prvih meseci nakon porođaja).

Prolaktin inhibira dva hormona neophodna za ovulaciju: folikulostimulirajući hormon (FSH) i hormon koji oslobađa gonadotropin (eng. gonadotropin releasing hormone, ili GnRH). Oba ova hormona su odgovorna za pružanje pomoći pri razvoju i sazrevanju vaših jajnih ćelija u jajnicima, kako bi one mogle biti oslobođene tokom ovulacije. Kada imate višak prolaktina u svom krvotoku, ovulacija se ne dešava, a vi nećete biti u mogućnosti da zatrudnite. Prolaktin takođe može uticati na vaš menstrualni ciklus i redovnost vaših menstruacija.

Nepravilnosti u nivou prolaktina

Ukoliko imate poteškoća da ostanete u drugom stanju, moguće je da je to usled nepravilnosti u nivou prolaktina. Ako imate povišen nivo prolaktina, to može inhibirati ovulaciju i menstruaciju. Nivoi prolaktina se mogu utvrditi pomoću jednostavne analize krvi. Normalni nivoi prolaktina u krvi kod žena su negde između 30 i 600 mIU/l. Ukoliko vaši rezultati teže ka gornjoj granici ovog raspona, ili su iznad nje, moguće je da patite od nepravilnosti u nivou prolaktina.

Vrste nepravilnosti

Postoje dve osnovne vrste prolaktinskih nepravilnosti. Moguće je patiti od obe istovremeno.

Galaktoreja

Galaktoreja je stanje u kom počinjete spontano da proizvodite mleko, bez postojanja trudnoće ili skorog porođaja. Ona je rezultat visokog nivoa prolaktina. Ostali simptomi uključuju:

• uvećane dojke;

• bolne ili osetljive dojke;

• nepravilne menstruacije;

• gubitak seksualnog nagona;

• neplodnost.

Hiperprolaktinemija

Hiperprolaktinemija doslovce znači suviše prolaktina u krvi. Ukoliko imate hiperprolaktinemiju, takođe možete patiti i od galaktoreje, iako to nije obavezno slučaj. Simptomi visokog nivoa prolaktina uključuju i:

• nivoe prolaktina oko ili iznad 600mIU/l;

• neplodnost; • nepravilne menstruacije;

• glavobolje;

• smanjen seksualni nagon;

• probleme sa vidom.

Uzroci visokih nivoa prolaktina

Postoji nekoliko stvari koji mogu biti odgovorne za nepravilnosti u nivoima prolaktina. Kako biste mogli da lečite svoju neplodnost, moraćete da utvrdite šta se nalazi u korenu povišenog nivoa prolaktina u vašem organizmu. Prolaktinom Prolaktimon je jedan od češćih uzroka prolaktinski izazvane neplodnosti. Prolaktinom uzrokuje razvoj tumora na vašoj hipofizi. Ovaj tumor prekomerno luči prolaktin u vašem telu. Oko 10% stanovništva ima ovakve tumore. Oni obično ne predstavljaju bilo kakvu opasnost po zdravlje, osim neplodnosti, iako ponekad mogu ometati vid. Lekovi Neki lekovi mogu uzrokovati prekomerno lučenje prolaktina. Neki anti-depresivi, analgetici, i opijati blokiraju dopamin, čime sprečavaju zaustavljanje lučenja prolaktina. Ovo može uzrokovati porast vašeg nivoa prolaktina. Drugi uzroci Drugi, ređi uzroci nepravilnosti u nivoima prolaktina su i:

• obolenja štitne žlezde;

• sindrom policističnih jajnika;

• herpes zoster.

Progesteron je ključni činilac svake trudnoće. Niski nivoi ovog hormona mogu biti odgovorni za probleme sa neplodnošću, kao i ponavljanje pobačaja.

Tokom ovulacije, jajnik proizvodi progesteron, koji zauzvrat pomaže pri proizvodnji drugih hormona, poput estrogena. U vreme ovulacije, progesteron je odgovoran za porast telesne temperature, koji traje tokom većeg dela lutealne faze. Ovaj porast temperature se obično može grafički pratiti u procesu planiranja porodice.

Nizak nivo progesterona kao uzročnik neplodnosti ili pobačaja

Nizak nivo progesterona je vrlo čest uzročnik neplodnosti kod žena. Progesteron je odgovoran za stvaranje okruženja koje je pogodno za fetus. Nivoi progesterona bi trebalo da se povećaju nakon oplodnje jajne ćelije. Ovaj hormon potom doprinosi održavanju trudnoće tako što pospešuje razvoj tkiva u materici, gde će se embrion usaditi. Odgovarajući nivoi progesterona će odložiti ljuštenje endometrijuma, što uzrokuje menstruaciju. Međutim, ukoliko su nivoi progesterona niski u toku prvih nekoliko nedelja trudnoće, može doći do pobačaja. Nakon prvog tromesečja, proizvodnju progesterona preuzima posteljica.

Simptomi niskog nivoa progesterona

Žene mogu iskusiti samo nekoliko simptoma, ili mnogo njih. Ne znače svi simptomi da je nivo progesterona nizak, ali ukoliko je žena imala ponovljene pobačaje, trebalo bi da proceni svoje simptome i predoči ih svom lekaru.

Simptomi niskog nivoa progesterona uključuju:

• neplodnost;
• poremećenu funkciju štitne žlezde;
• depresiju;
• iritabilnost i anksioznost;
• fibrocistične grudi;
• bolesti žučne kese;
• nizak nivo šećera u krvi;
• napade panike;
• zadržavanje vode;
• nepravilne menstrualne cikluse;
• ugruške krvi tokom menstruacije;
• nedostatak magnezijuma;
• vaginalnu suvoću;
• osetljivost dojki;
• bol prilikom odnosa;
• glavobolje povezane sa menstrualnim ciklusom;
• infekcije mokraćne bešike;
• noćno znojenje;
• probleme sa spavanjem;
• povećanje telesne mase (neobjašnjeno)
• gubitak pamćenja
• smanjen seksualni nagon

Uzroci niskog nivoa progesterona

Visoki nivoi estrogena, otpornost na insulin, hroničan stres, neuhranjenost, nedovoljna fizička aktivnost ili određeni lekovi mogu uzrokovati nizak nivo progesterona. Nekada se uzrok niskog nivoa progesterona nikad ne istraži, ili se nikada ne pronađe.

Otkrivanje niskog nivoa progesterona

Nivo progesterona se uobičajeno utvrđuje na neki od ova tri načina:

• žena može grafički pratiti sopstveni ciklus, beležeći porast temperature pri ovulaciji kako bi bila sigurna da se progesteron proizvodi;
• analiza krvi nakon ovulacije;
• obraćanje pažnje na kratku lutealnu fazu. Lutealna faza je vreme između ovulacije i dana pre početka sledeće menstruacije. Lutealna faza koja je kraća od deset dana često upućuje na nizak nivo progesterona.

Lečenje niskog nivoa progesterona

Pre nego što žena može da utvrdi i otpočne lečenje niskog nivoa progesterona, njenom lekaru će, najverovatnije, biti potrebna dokumentacija koja se odnosi na ponavljajnje pobačaja. Doktori, u principu, neće proveravati nivo progesterona bez dovoljo dokaza da je to neophodno.

Ukoliko se utvrdi nizak nivo progesterona, doktori mogu prepisati progesteron u kapsulama, injekcije, vaginalne supozitorije, ili kreme na bazi prirodnog progesterona. Ovi preparati će nadomestiti progesteron u dovoljnoj meri za održavanje trudnoće, tako što će pripremiti zidove materice za usađivanje oplođene jajne ćelije i održavanje endometrijuma.

Pregled

Niski nivoi progesterona su utvrđeni kod mnogih žena koje su patile od ponavljenih pobačaja, ili nisu mogle da zatrudne. Važno je da ove žene budu obaveštene o progesteronskoj hormonskoj terapiji kako bi se povećale njihove šanse za održavanjem zdrave trudnoće.

Perimenopauza i lečenje neplodnosti

Ukoliko imate poteškoće da zatrudnite to može biti rezultat mnogo različitih faktora. Fizičko zdravlje i opšte stanje, kao i reproduktivne komplikacije često utiču na plodnost. Ako polako izlazite iz reproduktivnih godina, starenje takođe može biti glavni uzrok vaše borbe sa neplodnošću. Godine su često jedini i najvažniji faktor kada je trudnoća u pitanju. Ako ste se dakle približile perimenopauzi, trebalo bi da razmislite o posebnim tretmanima koji vam mogu pomoći u očuvanju plodnosti u periodu pred menopauzu.

Šta je perimenopauza?

Perimenopauza je naziv koji se upotrebljava za označavanje prve faze menopauze kod žena. Tokom perimenopauze ćete obično doživeti prve znake koji ukazuju da se približavate kraju vašeg reproduktivnog doba. Perimenopauza može da počne već u 35. ili tek u 60. godini, ali obično se javlja kod žena u njihovim četrdesetim i pedesetim. Ona po pravilu traje između dve i pet godina, mada je kod nekih žena moguće da traje i više od deset godina.

Koji su simptomi perimenopauze?

Neki uobičajeni simptomi perimenopauze uključuju:

- neredovne menstruacije

- bubuljice

- talase vrućine (valunge)

- promene raspoloženja

Na koji način perimenopauza utiče na plodnost?

Tokom perimenopauze reproduktivni sistem vašeg tela počinje da usporava. Nivo vaših hormona (estrogena i progesterona) počinje da opada, a kao rezultat toga menstruacija može postati neredovna. Vaši jajnici će početi da stvaraju malo jajnih ćelija, a možda nećete ovulirati svaki mesec. Ovo nekim ženama može otežati da ostanu trudne tokom perimenopauze.

Ispitivanje perimenopauze

Ukoliko vi i vaš partner imate problem da vi zatrudnite verovatno ćete oboje uraditi određene testove plodnosti. Ako imate više od 30 godina moguće je da prolazite kroz perimenopauzu. Postoji nekoliko testova koje će vaš reproduktivni endokrinolog verovatno uraditi.

Ispitivanje rezerve jajnika

Kako starite rezerve jajnika počinju da opadaju. Ovo se dešava svim ženama, počevši od samog rođenja. Vaš lekar će proveriti da li imate dovoljan broj zdravih jajnih ćelija u jajnicima sposobnih da prežive i da li normalno ovulirate. Tipičan test rezervi jajnika uključuje:

- FSH (između drugog i petog dana ciklusa)

- Estradiol test

- test „klomifenski izazov“

U zavisnosti od rezultata ovih testova vi i vaš partner ćete moći da odlučite da li je potrebno da se podvrgnete lečenju neplodnosti ili ćete se odlučiti za neku drugu mogućnost začeća deteta.

Lečenje neplodnosti kod žena u perimenopauzi

Pogledajte kako na prirodan način možete olakšati simptome perimenopauze…

Ako testovi koje ste uradili ukazuju na to da ulazite u perimenopauzu postoje neki posebni tretmani dostupni vama i vašem partneru.

Klomifen

Klomifen citrat je lek koji pomaže u podsticanju ovulacije. Žene koje prolaze kroz period perimenopauze često imaju neredovne ovulacije, a klomifen može pomoći u regulisanju ovulacije i takođe može stimulisati razvoj većeg broja vaših jajnih ćelija tokom meseca. Klomifen može pomoći u podizanju nivoa verovatnoće za trudnoću do 30 % po ciklusu kod nekih žena. Ovaj lek se često koristi u kombinaciji sa IUI tzv. intrauterinom insemenacijom.

FSH

Folikulostimulirajući hormon ili FSH može podstaći ovulaciju kod nekih žena suočenih sa perimenopauzom. Žene sa dobrom rezervom jajnika mogu da koriste FSH kao pomoć u stimulisanju ovulacije i time povećaju šanse za trudnoću. FSH se često koristi u kombinaciji sa IUI. Verovatnoća za trudnoću uz FSH je približno 5% po ciklusu, ali ona počinje da opada kada napunite 40 godina.

IVF (oplodnja in vitro)

IVF tretman je često vrlo uspešan tretman lečenja neplodnosti za žene u perimenopauzi. IVF tretman podrazumeva ubacivanje oplođenih jajnih ćelija u matericu. Uspešnost IVF tretmana je i do 25% kod žena ispod 40 godina starosti. Ipak verovatnoća za trudnoću opada između 40. i 42. godine.

Donirane jajne ćelije

Donirane jajne ćelije su najefikasniji dostupan način za žene koje prolaze kroz period perimenopauze. Ovo podrazumeva insemenaciju jajne ćelije druge žene spermom vašeg partnera. Ovako oplođena jajna ćelija se zatim ubacuje u vašu matericu. Donacija jajne ćelije je često vrlo popularan izbor kod žena u perimenopauzi, pošto im omogućava da i pored svega dožive trudnoću i rođenje deteta. Procenat uspešnih trudnoća ostvarenih pomoću doniranih jajnih ćelija često dostiže i 50% po ciklusu.