Iako je najčešći uzrok muške neplodnosti smanjen broj spermatozioda (oligospermija), neki od muškaraca imaju poteškoća sa oplodnjom zbog slabe pokretljivosti spermatozoida što se stručno zove astenospermija.

Dok veći broj muškaraca koji ima dijagnostifikovan mali broj spermatozoida takođe pati i od smanjene pokretljivosti (oligoastenospermija), neki pacijenti sa astenospermijom ipak imaju normalan broj spermatozoida.

Kada je prisutna astenospermija?

Pokretljivost spermatozoida se može proceniti na osnovu uzorka semena u laboratoriji. Smatra se da u normalnim uzrocima sperme ima oko 50% pokretnih spermatozoida, a progresivno pokretnih 25%. Često je uzrok astenospermije genitalna infekcija, tako da je kod pacijenata sa smanjenom pokretljivošću spermatozoida korisno uraditi i bakteriološka ispitivanja. Pored toga, imunološki problemi (autoantitela) i varikocela mogu takođe biti potencijalni negativni faktori.

Prema SZO (Svetska Zdravstvena Organizacija), pokretljivost spermatozoida se razvrstava u četiri kategorije, od A do D. Spermatoziodi u kategoriji A se kreću najbrže i to po putanji koja je manje-više ravna crta. Spermatozoidi tipa B su sporiji od tipa A, a putanja njihovog kretanja je manje-više zavinuta krivulja. Tipom C pokretljivosti odlikuju se spermatozoidi koji se miču na mestu, a svi nepokretni spermatozoidi su tipa pokretljivosti D. Ukoliko je u ejakulatu udeo spermatozoida kategorija A, B i C manji od 50%, radi se o astenospermiji.

Lečenje astenospermije

Pored farmakoloških sredstava koje lekar može da preporuči (Trental, Padutin), na pokretljivost spermatozioda mogu pozitivno da utiču i sledeći prirodni sastojci: Arginin, Matični mleč i propolis, L-karnitin, Peruanska maka, vitamini C i E, minerali selen i cink.

PeruvianMaca tablete poboljšavaju broj i pokretljivost spermatozoida! Saznaj više…

Ukoliko imate poteškoća da zatrudnite, to možda ima veze sa vašim hormonima. Hormoni su naročite hemijske supstance koje luče žlezde u našem telu. One ispoljavaju svoje dejstvo u pojedinim delovima tela kako bi osigurale njihovo pravilno funkcionisanje. I ovulaciju i menstruaciju pokreće lučenje hormona. Shodno tome, neplodnost je često prouzrokovana poremećenom ravnotežom ovih hormona. Konkretno, prolaktin igra veliku ulogu u sprečavanju začetka trudnoće kod nekih žena.

Šta je prolaktin?

Prolaktin je hemijska supstanca koju luči hipofiza. To je žlezda veličine zrna graška koja se nalazi u sredini vašeg mozga, a odgovorna je za pokretanje mnogih procesa u telu. Prolaktin postoji i kod žena i kod muškaraca, i oslobađa se u različitim vremenima u toku dana i noći. Prolaktin se, opšte uzevši, oslobađa kako bi stimulisao proizvodnju mleka u organizmu trudnice. On takođe uzrokuje uvećanje mlečnih žlezda kako bi pripremio ženu za dojenje. Hormoni koji utiču na prolaktin Kao i mnogi drugi hormoni u našem telu, oslobađanje prolaktina ustvari pokreću drugi hormoni. Hormoni koji utiču na prolaktin su, između ostalih, i:

• dopamin

• serotonin

• hormon štitne žlezde

Serotonin i hormon štitne žlezde pomažu povećanje oslobađanja prolaktina, dok je delovanje dopamina usmereno na zaustavljanje oslobađanja prolaktina. Promene u nivou prolaktina tokom trudnoće Kada ste trudni, promene u nivou prolaktina su sasvim normalne. U stvari, nivoi prolaktina u vašem telu se moraju povećati kako bi se pospešila proizvodnja mleka u vašim mlečnim žlezdama.

Tokom trudnoće, vaši hormoni su u potpunom haosu. Konkretno, nivo estrogena u vašoj krvi počinje da raste, i to je ono što stimuliše povećanje nivoa prolaktina. Nakon porođaja, kako vaša beba sisa, stimulacija bradavica će pokrenuti dalje povećanje nivoa prolaktina. Prolaktin vam omogućava da nastavite da dojite tokom dužeg vremenskog perioda. Prolaktin i neplodnost Prolaktin ne samo da uzrokuje da vaše telo poveća proizvodnju mleka, nego takođe utiče i na vašu ovulaciju i menstrualni ciklus. Zbog toga je skoro potpuno nemoguće da zatrudnite dok dojite (tačnije, prolaktin pokazuje efikasnost od 90% protiv trudnoće u toku prvih meseci nakon porođaja).

Prolaktin inhibira dva hormona neophodna za ovulaciju: folikulostimulirajući hormon (FSH) i hormon koji oslobađa gonadotropin (eng. gonadotropin releasing hormone, ili GnRH). Oba ova hormona su odgovorna za pružanje pomoći pri razvoju i sazrevanju vaših jajnih ćelija u jajnicima, kako bi one mogle biti oslobođene tokom ovulacije. Kada imate višak prolaktina u svom krvotoku, ovulacija se ne dešava, a vi nećete biti u mogućnosti da zatrudnite. Prolaktin takođe može uticati na vaš menstrualni ciklus i redovnost vaših menstruacija.

Nepravilnosti u nivou prolaktina

Ukoliko imate poteškoća da ostanete u drugom stanju, moguće je da je to usled nepravilnosti u nivou prolaktina. Ako imate povišen nivo prolaktina, to može inhibirati ovulaciju i menstruaciju. Nivoi prolaktina se mogu utvrditi pomoću jednostavne analize krvi. Normalni nivoi prolaktina u krvi kod žena su negde između 30 i 600 mIU/l. Ukoliko vaši rezultati teže ka gornjoj granici ovog raspona, ili su iznad nje, moguće je da patite od nepravilnosti u nivou prolaktina.

Vrste nepravilnosti

Postoje dve osnovne vrste prolaktinskih nepravilnosti. Moguće je patiti od obe istovremeno.

Galaktoreja

Galaktoreja je stanje u kom počinjete spontano da proizvodite mleko, bez postojanja trudnoće ili skorog porođaja. Ona je rezultat visokog nivoa prolaktina. Ostali simptomi uključuju:

• uvećane dojke;

• bolne ili osetljive dojke;

• nepravilne menstruacije;

• gubitak seksualnog nagona;

• neplodnost.

Hiperprolaktinemija

Hiperprolaktinemija doslovce znači suviše prolaktina u krvi. Ukoliko imate hiperprolaktinemiju, takođe možete patiti i od galaktoreje, iako to nije obavezno slučaj. Simptomi visokog nivoa prolaktina uključuju i:

• nivoe prolaktina oko ili iznad 600mIU/l;

• neplodnost; • nepravilne menstruacije;

• glavobolje;

• smanjen seksualni nagon;

• probleme sa vidom.

Uzroci visokih nivoa prolaktina

Postoji nekoliko stvari koji mogu biti odgovorne za nepravilnosti u nivoima prolaktina. Kako biste mogli da lečite svoju neplodnost, moraćete da utvrdite šta se nalazi u korenu povišenog nivoa prolaktina u vašem organizmu. Prolaktinom Prolaktimon je jedan od češćih uzroka prolaktinski izazvane neplodnosti. Prolaktinom uzrokuje razvoj tumora na vašoj hipofizi. Ovaj tumor prekomerno luči prolaktin u vašem telu. Oko 10% stanovništva ima ovakve tumore. Oni obično ne predstavljaju bilo kakvu opasnost po zdravlje, osim neplodnosti, iako ponekad mogu ometati vid. Lekovi Neki lekovi mogu uzrokovati prekomerno lučenje prolaktina. Neki anti-depresivi, analgetici, i opijati blokiraju dopamin, čime sprečavaju zaustavljanje lučenja prolaktina. Ovo može uzrokovati porast vašeg nivoa prolaktina. Drugi uzroci Drugi, ređi uzroci nepravilnosti u nivoima prolaktina su i:

• obolenja štitne žlezde;

• sindrom policističnih jajnika;

• herpes zoster.

Zašto poremećaj nivoa ovog hormona može uzrokovati neplodnost i pobačaj

Progesteron je ključni činilac svake trudnoće. Niski nivoi ovog hormona mogu biti odgovorni za probleme sa neplodnošću, kao i ponavljanje pobačaja.

Tokom ovulacije, jajnik proizvodi progesteron, koji zauzvrat pomaže pri proizvodnji drugih hormona, poput estrogena. U vreme ovulacije, progesteron je odgovoran za porast telesne temperature, koji traje tokom većeg dela lutealne faze. Ovaj porast temperature se obično može grafički pratiti u procesu planiranja porodice.

Nizak nivo progesterona kao uzročnik neplodnosti ili pobačaja

Nizak nivo progesterona je vrlo čest uzročnik neplodnosti kod žena. Progesteron je odgovoran za stvaranje okruženja koje je pogodno za fetus. Nivoi progesterona bi trebalo da se povećaju nakon oplodnje jajne ćelije. Ovaj hormon potom doprinosi održavanju trudnoće tako što pospešuje razvoj tkiva u materici, gde će se embrion usaditi. Odgovarajući nivoi progesterona će odložiti ljuštenje endometrijuma, što uzrokuje menstruaciju. Međutim, ukoliko su nivoi progesterona niski u toku prvih nekoliko nedelja trudnoće, može doći do pobačaja. Nakon prvog tromesečja, proizvodnju progesterona preuzima posteljica.

Simptomi niskog nivoa progesterona

Žene mogu iskusiti samo nekoliko simptoma, ili mnogo njih. Ne znače svi simptomi da je nivo progesterona nizak, ali ukoliko je žena imala ponovljene pobačaje, trebalo bi da proceni svoje simptome i predoči ih svom lekaru.

Simptomi niskog nivoa progesterona uključuju:

• neplodnost;
• poremećenu funkciju štitne žlezde;
• depresiju;
• iritabilnost i anksioznost;
• fibrocistične grudi;
• bolesti žučne kese;
• nizak nivo šećera u krvi;
• napade panike;
• zadržavanje vode;
• nepravilne menstrualne cikluse;
• ugruške krvi tokom menstruacije;
• nedostatak magnezijuma;
• vaginalnu suvoću;
• osetljivost dojki;
• bol prilikom odnosa;
• glavobolje povezane sa menstrualnim ciklusom;
• infekcije mokraćne bešike;
• noćno znojenje;
• probleme sa spavanjem;
• povećanje telesne mase (neobjašnjeno)
• gubitak pamćenja
• smanjen seksualni nagon

Uzroci niskog nivoa progesterona

Visoki nivoi estrogena, otpornost na insulin, hroničan stres, neuhranjenost, nedovoljna fizička aktivnost ili određeni lekovi mogu uzrokovati nizak nivo progesterona. Nekada se uzrok niskog nivoa progesterona nikad ne istraži, ili se nikada ne pronađe.

Otkrivanje niskog nivoa progesterona

Nivo progesterona se uobičajeno utvrđuje na neki od ova tri načina:

• žena može grafički pratiti sopstveni ciklus, beležeći porast temperature pri ovulaciji kako bi bila sigurna da se progesteron proizvodi;
• analiza krvi nakon ovulacije;
• obraćanje pažnje na kratku lutealnu fazu. Lutealna faza je vreme između ovulacije i dana pre početka sledeće menstruacije. Lutealna faza koja je kraća od deset dana često upućuje na nizak nivo progesterona.

Lečenje niskog nivoa progesterona

Pre nego što žena može da utvrdi i otpočne lečenje niskog nivoa progesterona, njenom lekaru će, najverovatnije, biti potrebna dokumentacija koja se odnosi na ponavljajnje pobačaja. Doktori, u principu, neće proveravati nivo progesterona bez dovoljo dokaza da je to neophodno.

Ukoliko se utvrdi nizak nivo progesterona, doktori mogu prepisati progesteron u kapsulama, injekcije, vaginalne supozitorije, ili kreme na bazi prirodnog progesterona. Ovi preparati će nadomestiti progesteron u dovoljnoj meri za održavanje trudnoće, tako što će pripremiti zidove materice za usađivanje oplođene jajne ćelije i održavanje endometrijuma.

Pregled

Niski nivoi progesterona su utvrđeni kod mnogih žena koje su patile od ponavljenih pobačaja, ili nisu mogle da zatrudne. Važno je da ove žene budu obaveštene o progesteronskoj hormonskoj terapiji kako bi se povećale njihove šanse za održavanjem zdrave trudnoće.

Perimenopauza i lečenje neplodnosti

Ukoliko imate poteškoće da zatrudnite to može biti rezultat mnogo različitih faktora. Fizičko zdravlje i opšte stanje, kao i reproduktivne komplikacije često utiču na plodnost. Ako polako izlazite iz reproduktivnih godina, starenje takođe može biti glavni uzrok vaše borbe sa neplodnošću. Godine su često jedini i najvažniji faktor kada je trudnoća u pitanju. Ako ste se dakle približile perimenopauzi, trebalo bi da razmislite o posebnim tretmanima koji vam mogu pomoći u očuvanju plodnosti u periodu pred menopauzu.

Šta je perimenopauza?

Perimenopauza je naziv koji se upotrebljava za označavanje prve faze menopauze kod žena. Tokom perimenopauze ćete obično doživeti prve znake koji ukazuju da se približavate kraju vašeg reproduktivnog doba. Perimenopauza može da počne već u 35. ili tek u 60. godini, ali obično se javlja kod žena u njihovim četrdesetim i pedesetim. Ona po pravilu traje između dve i pet godina, mada je kod nekih žena moguće da traje i više od deset godina.

Koji su simptomi perimenopauze?

Neki uobičajeni simptomi perimenopauze uključuju:

- neredovne menstruacije

- bubuljice

- talase vrućine (valunge)

- promene raspoloženja

Na koji način perimenopauza utiče na plodnost?

Tokom perimenopauze reproduktivni sistem vašeg tela počinje da usporava. Nivo vaših hormona (estrogena i progesterona) počinje da opada, a kao rezultat toga menstruacija može postati neredovna. Vaši jajnici će početi da stvaraju malo jajnih ćelija, a možda nećete ovulirati svaki mesec. Ovo nekim ženama može otežati da ostanu trudne tokom perimenopauze.

Ispitivanje perimenopauze

Ukoliko vi i vaš partner imate problem da vi zatrudnite verovatno ćete oboje uraditi određene testove plodnosti. Ako imate više od 30 godina moguće je da prolazite kroz perimenopauzu. Postoji nekoliko testova koje će vaš reproduktivni endokrinolog verovatno uraditi.

Ispitivanje rezerve jajnika

Kako starite rezerve jajnika počinju da opadaju. Ovo se dešava svim ženama, počevši od samog rođenja. Vaš lekar će proveriti da li imate dovoljan broj zdravih jajnih ćelija u jajnicima sposobnih da prežive i da li normalno ovulirate. Tipičan test rezervi jajnika uključuje:

- FSH (između drugog i petog dana ciklusa)

- Estradiol test

- test „klomifenski izazov“

U zavisnosti od rezultata ovih testova vi i vaš partner ćete moći da odlučite da li je potrebno da se podvrgnete lečenju neplodnosti ili ćete se odlučiti za neku drugu mogućnost začeća deteta.

Lečenje neplodnosti kod žena u perimenopauzi

Pogledajte kako na prirodan način možete olakšati simptome perimenopauze…

Ako testovi koje ste uradili ukazuju na to da ulazite u perimenopauzu postoje neki posebni tretmani dostupni vama i vašem partneru.

Klomifen

Klomifen citrat je lek koji pomaže u podsticanju ovulacije. Žene koje prolaze kroz period perimenopauze često imaju neredovne ovulacije, a klomifen može pomoći u regulisanju ovulacije i takođe može stimulisati razvoj većeg broja vaših jajnih ćelija tokom meseca. Klomifen može pomoći u podizanju nivoa verovatnoće za trudnoću do 30 % po ciklusu kod nekih žena. Ovaj lek se često koristi u kombinaciji sa IUI tzv. intrauterinom insemenacijom.

FSH

Folikulostimulirajući hormon ili FSH može podstaći ovulaciju kod nekih žena suočenih sa perimenopauzom. Žene sa dobrom rezervom jajnika mogu da koriste FSH kao pomoć u stimulisanju ovulacije i time povećaju šanse za trudnoću. FSH se često koristi u kombinaciji sa IUI. Verovatnoća za trudnoću uz FSH je približno 5% po ciklusu, ali ona počinje da opada kada napunite 40 godina.

IVF (oplodnja in vitro)

IVF tretman je često vrlo uspešan tretman lečenja neplodnosti za žene u perimenopauzi. IVF tretman podrazumeva ubacivanje oplođenih jajnih ćelija u matericu. Uspešnost IVF tretmana je i do 25% kod žena ispod 40 godina starosti. Ipak verovatnoća za trudnoću opada između 40. i 42. godine.

Donirane jajne ćelije

Donirane jajne ćelije su najefikasniji dostupan način za žene koje prolaze kroz period perimenopauze. Ovo podrazumeva insemenaciju jajne ćelije druge žene spermom vašeg partnera. Ovako oplođena jajna ćelija se zatim ubacuje u vašu matericu. Donacija jajne ćelije je često vrlo popularan izbor kod žena u perimenopauzi, pošto im omogućava da i pored svega dožive trudnoću i rođenje deteta. Procenat uspešnih trudnoća ostvarenih pomoću doniranih jajnih ćelija često dostiže i 50% po ciklusu.

Postupak veštačke oplodnje

In vitro oplodnja (dalje IVO; eng. in vitro fertilization, ili IVF) je ubedljivo najrasprostranjenija među oblicima lečenja neplodnosti uz pomoć visoke tehnologije. Ona obuhvata oko 99% svih zahvata koji spadaju u metode potpomognute reprodukcije (MPR; eng. assisted reproductive techniques, ili ART). U SAD se pomoću IVO svake godine rodi oko 48 000 beba.

Da li je in vitro oplodnja za vas?

IVO vam može pomoći da začnete ukoliko imate problema sa ovulacijom ili blokirane jajovode, ako vaš partner ima nizak broj spermatozoida, ili ukoliko su se drugi vidovi lečenja pokazali kao neuspešni.

Postupak: šta očekivati?

Blizu početka vašeg menstrualnog ciklusa, uzimaćete lekove za plodnost koji stimulišu vaše jajnike da razviju nekoliko zrelih jajnih ćelija za oplodnju. (Pod normalnim okolnostima oslobađa se samo jedna jajna ćelija mesečno.) Možda će takođe biti potrebno da uzimate sintetički hormon po imenu Lupron koji će sprečiti vaše telo da prerano oslobodi jajne ćelije.

Često ćete odlaziti kod svog lekara ili na kliniku kako bi lekari mogli da prate nivoe hormona u vašoj krvi, te mere dimenzije vaših jajnika pomoću ultrazvuka, i na taj način utvrde kada su vaše jajne ćelije sazrele. Kada jajne ćelije sazru, vaš lekar će vam dati anestetik, a potom odstraniti jajne ćelije iz vaših jajnika tako što će uvesti iglu kroz vaginalni zid, koristeći se ultrazvukom za navođenje. Vaš lekar će posle toga u posudi u laboratoriji sjediniti vaše jajne ćelije sa spermom vašeg partnera.

Između dva i pet dana kasnije, svaka od vaših oplođenih jajnih ćelija će postati loptica ćelija koja se naziva embrion. Vaš lekar će staviti između dva i četiri embriona u vašu matericu tako što će kroz grlić materice uvući tanak kateter. Preostali embrioni, ukoliko ih ima, mogu biti zamrznuti u slučaju da ovaj ciklus oplodnje ne uspe.

Ukoliko tretman uspe, embrion će se usaditi u zid vaše materice i nastaviti da se razvija u bebu. U nešto više od 30% trudnoća do kojih je došlo uz pomoć IVO, usadi se više od jednog embriona i žena rađa više beba. Bićete u mogućnosti da obavite test na trudnoću oko dve nedelje nakon postavljanja jajnih ćelija u vašu matericu.

Trajanje postupka

Potrebno je oko četiri do šest nedelja kako bi se obavio jedan ciklus IVO. Moraćete da čekate nekoliko nedelja da vaše jajne ćelije sazreju. Potom ćete vi i vaš partner provesti oko pola dana u lekarskoj ordinaciji ili klinici kako bi jajne ćelije bile izvađene iz vašeg tela i oplođene. Biće potrebno da se vratite nakon dva do pet dana kako bi one bile ubačene u vašu matericu, ali ćete moći da odete kući istog dana.

Stopa uspešnosti

Rezultati IVO dramatično se razlikuju u zavisnosti od problema sa plodnošću od kojih par pati i od njihovog starosnog doba – mlađe žene obično imaju zdravije jajne ćelije i višu stopu uspešnosti. U proseku, sa svakim ciklusom IVO imate 35% šanse da ostanete trudni, i oko 28% mogućnosti da rodite bebu.

Plusevi

IVO je najstarija među metodama potpomognute reprodukcije (MPR) – koristi se od 1978. Dakle, dok su drugi postupci koji spadaju u MPR relativno novi, IVO se koristi dovoljno dugo da su naučnici bili u mogućnosti da obave podrobne zdravstvene studije dece začete korišćenjem ove tehnike. Za sada, nema medicinskih problema koji se vezuju za IVO.

Takođe, naučnici koji su ispitali rezultate osam različitih studija sprovedenih između 1989. i 1999. utvrdili su da lekovi koji se koriste u lečenju neplodnosti ne doprinose povećanju rizika od dobijanja raka jajnika, čak i ako ih žena uzima duže od godinu dana. Ovo je ranije bio veliki izvor kontroverzi i zabrinutosti. Štaviše, naučnici pronalaze nove načine da u budućnosti poboljšaju IVO postupke.

Minusi

Oplodnja vaših jajnih ćelija izvan vašeg tela zahteva skupe laboratorijske operacije.

Takođe, s obzirom da će u vašu matericu verovatno biti stavljeno više od jednog embriona, imaćete nešto više od 30% šanse da dobijete blizance ili čak i više. Iako mnogi parovi ovo smatraju blagoslovom, višestruki fetusi povećavaju rizik od pobačaja i drugih komplikacija. Budite svesni činjenice da će vam neki lekari savetovati uklanjanje nekog od fetusa ukoliko postoji opasnost od gubitka svih. Naučnici koji se bave IVO rade na tehnikama kojima bi se sprečio višestruk broj fetusa.

Žene koje imaju poteškoća sa začećem imaju povećan rizik od vanmaterične trudnoće bez obzira na način na koji su zatrudnele. Kao što je slučaj sa svim postupcima koji spadaju u domen metoda potpomognute reprodukcije, IVO će takođe povećati verovatnoću da će doći do vanmaterične trudnoće. Ovo se dešava kada, usled abnormalne funkcije jajovoda, embrion odluta naviše, do jajovoda ili trbušne duplje, i usadi se tamo umesto u materici. Vaš lekar će vam ili prepisati lek po imenu metotreksat, ili će hirurškim putem ukloniti embrion kako bi sprečio ozbiljne telesne povrede ukoliko on nastavi da raste.

Žene koje uzimaju lekove za lečenje neplodnosti ponekad razviju sindrom hiperstimulacije jajnika (eng. ovarian hyperstimulation syndrome, ili OHSS), stanje koje se očituje dobijanjem na težini i osećajem nadutosti. Neke žene takođe pate od zadihanosti, nesvestice, bola u karličnom predelu, mučnine i povraćanja. Ovaj sindrom se javlja kada žene suviše dobro reaguju na lekove za tretman neplodnosti, i počnu da proizvode prevelik broj jajnih ćelija. Njihovi jajnici oteknu do veličine koja je nekoliko puta veća od normalne, a tečnost počne da se skuplja u trbušnoj duplji. Ovo stanje obično prolazi uz poman nadzor lekara i ležanje. Ali, u retkim slučajevima može biti opasno po život, te ćete možda morati biti smešteni u bolnicu radi intenzivnijeg posmatranja ili lečenja.

Takođe, skorašnje studije su pokazale da je moguće da bebe začete uz pomoć tretmana neplodnosti koji koriste visoke tehnologije imaju veću verovatnoću da budu rođene sa malom telesnom masom i defektima pri porođaju. Ali stručnjaci nisu sigurni da li krivca treba tražiti u faktorima koji izazivaju probleme sa neplodnošću, poput starosnog doba, ili u postupcima lečenja. Štaviše, u budućnosti će postupci lečenja neplodnosti možda omogućiti lekarima da odstrane nezdrave embrione pre nego što ih prenesu u pacijentkinju.

Menstruacije mogu biti veoma bolne, mogu vam zadavati glavobolje, ponekad ili često osećate će se bolesno ili ćete imati bolove u stomaku. Da – menstruacije mogu biti veoma bolne, a situacija može biti još gora ako postanu neredovne. Neredovna menstruacija je jedna od najčešćih menstrualnih bolesti. Vrlo često, neredovne menstruacije nisu razlog za brigu, ali ponekad one mogu biti signal zdravstvenih problema.

Redovne menstruacije

Pre nego što definišemo neredovnu menstruaciju, treba odrediti šta znači redovna menstruacija. Obično se kaže da redovna menstruacija dolazi svakih 28 dana, ali zapravo menstrualni ciklus svake žene je drugačiji. U zavisnosti od vašeg tela i vaših hormona, menstruaciju možete dobiti svakih 20 ili je možete dobiti svakih 35 dana. Dobar način da utvrdite da li su vaše menstruacije redovne jeste da vodite evidenciju i izračunate broj dana između svake menstruacije. Ukoliko se one javljaju u približno jednakom broju dana između svakog ciklusa, znači da su vaše menstruacije redovne. Redovna menstruacija obično traje 5 dana, ali i krvarenje koje traje 3 do 7 dana je potpuno normalno.

Neredovne menstruacije

Neredovne menstruacije nisu retkost, one pogađaju oko 30 procenata žena u njihovim plodnim godinama. Neredovna menstruacija je bilo koja vrsta krvarenja koja nije normalna u poređenju sa vašim uobičajenim menstrualnim ciklusom. Ovo podrazumeva kašnjenje ili preuranjenu menstruaciju, kao i bilo kakvo krvarenje između dva ciklusa. Može se javiti kao naročito obilno (menorrhagia) ili oskudno krvarenje. Mnoge žene doživljavaju neredovan menzis kao izostanak mentruacije, neprekidno krvarenje ili menstruacije koje se javljaju dva puta u jednom ciklusu.

Uzroci neredovne menstruacije

Neredovne menstruacije su često rezultat pobrkanih hormonskih signala. Da bi došlo do menstruacije vaše telo stvara hormone, kao što su estrogen i progesteron. Sistem oslobađanja ovih hormona se vezuje za osovinu hipotalamus – hipofiza i jajnike unutar vašeg tela. Da bi započela ovulacija i menstruacija ovi delovi tela jedni drugima treba da pošalju signal. Ovi signali se ponekad mimoiđu ili se međusobno preskoče što izaziva neredovne menstruacije.

Ali šta utiče na poremećaje ovih hormonskih signala? Postoje zapravo brojni uzroci koji lako mogu da izazovu promene nivoa hormona i izostanak menstruacije:

- trudnoća: ako ste trudne, vaše telo će početi da proizvodi drugačiji nivo hormona. Ovo će izazvati brojne simptome trudnoće, kao što je i prestanak menstruacije.

- stres: stres je česti uzrok neredovne menstruacije. Ako ste umorne, zabrinute ili uznemirene to može izazvati disbalans vaših hormona.

- dijeta: oskudna dijeta ili nagli gubitak kao i porast kilograma može, takođe, da utiče na vaše hormone. Žene sa anoreksijom ili bulimijom često nemaju menstruaciju ili je imaju neredovno.

- vežbe: intenzivno vežbanje vam se može osvetiti izostankom menstruacije.

- prva menstruacija: nakon prve menstruacije ciklusi mogu biti neredovni neko vreme. Dok ne postanu redovni može proći i do tri godine.

- perimenopauza: period koji prethodi menopauzi uzrokuje promene nivoa vaših hormona i često je signaliziran neredovnom menstruacijom.

- hormonska kontracepcija: tablete za kontracepciju i neredovna menstruacija ponekad idu zajedno. Potrebno je vreme dok se vaše telo navikne na novi nivo hormona koji se reguliše hormonskom kontracepcijom.

Komplikacije

Za većinu žena neredovna menstruacija nije nešto oko čega se treba zabrinuti, većina žena će na kraju ipak imati redovan ciklus i redovne menstruacije. Ponekad ipak, u pozadini ovih komplikacija može ležati uzrok menstrualnih problema. Ako primetite posebno neredovne menstruacije ili vam je menstruacija izostala godinu ili više dana treba da posetite svog lekara. Ako imate jake grčeve, obilno krvarenje, vrtoglavicu, mučninu ili vas hvata nesvestica takođe bi bilo dobro da posetite vašeg lekara.

Sindrom policističnih jajnika

Sindrom policističnih jajnika je dosta uobičajena komplikacija, koja pogađa oko 10 procenata žena. Ovaj sindrom izaziva formiranje cista na jajnicima, koje predstavljaju prepreku redovnoj ovulaciji. Simptomi ovog sindroma su: pojačana maljavost, višak kilograma, akne, perut, visok krvni pritisak i neplodnost. Ako otkrijete neki od ovih simptoma trebale biste da proverite ciste na jajnicima. Ukoliko se ovaj problem ne leči može dovesti do drugih mnogo ozbiljnijih komplikacija, uključujući endometriozu, srčana oboljenja i rak jajnika.

Upalna crevna bolest

Upalnu crevnu bolest izaziva upala donjih creva. Ovo je povezano sa neredovnim menstruacijama i može biti propraćeno simptomima kao što su gubitak kilograma, bolovi u abdomenu i dijareja. Upalna crevna bolest može postati ozbiljna i ponekad je neophodna hospitalizacija i operacija. Ukoliko imate bilo koji od ovih simptoma posetite doktora i proverite da li imate ovu upalu.

Lečenje neredovnih menstruacija

U zavisnosti od uzroka vaših neredovnih menstruacija, postoji nekoliko stvari koje možete pokušati da uradite. Ako neredovne menstruacije imate samo kraće vreme (kraće od 7 meseci) verovatno je da će one same ponovo postati redovne. Međutim ako je pozadina toga neki medicinski problem koji izaziva vaše neredovne menstruacije onda bi uzimanje terapije trebalo ponovo da ustali vaše menstruacije. Ako neredovne menstruacije počnu da vam smetaju, postoji nekoliko stvari koje možete da pokušate, koje mogu pomoći u regulisanju vaših hormona.

- smanjite nivo stresa. Odvojite vreme za meditaciju, opuštanje ili prosto vreme za sebe. Ovo može pomoći da se ciklus ustali.

- potražite pomoć za poremećaj u ishrani. Ako ste anoreksične, bulimične ili ako imate neku drugu vrstu poremećaja ishrane morate potražiti pomoć. Ovi problemi će ne samo poremetiti vaš menstrualni ciklus nego mogu takođe uticati i na vašu jetru, creva, grlo i srčane funkcije.

- nemojte prekomerno vežbati. Redovno vežbanje i dobra forma su važni ali prekomerno vežbanje može biti problematično. Ako ste istrajna sportistkinja, pokušajte malo da smanjite treninge dok vam se neredovne menstruacije ne vrate u normalu.

- Redovna upotreba Peruanske make dokazano pomaže kod blažih oblika poremećenog mentrualnog ciklusa na prirodan način.

Medicinsko lečenje

Postoji nekoliko tretmana koji mogu pomoći u regulisanju vaše menstruacije:

- hormonska kontracepcija: Hormonska kontracepcija se često koristi kao pomoć u regulisanju menstrualnog ciklusa. Ova vrsta kontracepcije kombinuje estrogen i progesteron i zadržava hormone vašeg tela na određenom balansiranom nivou. Ova vrsta kontracepcije je dostupna na recept i može se uzimati oralno ili kao injekcija, a postoji i vaginalni prsten i kontraceptivni flaster.

- hormonski dodaci: Ako imate poseban hormonski problem, kao što je prekomerna proizvodnja testosterona, hormonski dodaci mogu pomoći u regulisanju vaše menstruacije. Za više informacija obratite se vašem lekaru.

Koliko god da su u mladosti opominjane da paze tokom odnosa sa mladićima kako ne bi ostale trudne, mnoge devojke se nakon udaje zapitaju nešto sasvim suprotno: Kako ustvari najlakše zatrudneti?

Naime, često se ispostavi da i za trudnoću važi ona narodna: lakše reći nego učiniti. Još ako postoji pritisak roditelja i rodbine koji, čini se, često imaju veću želju za bebom nego sami mladenci, stres dodatno komplikuje situaciju i otežava ostajanje u drugom stanju.

Faza prva: Pravilno utvrđivanje plodnih dana

Ako nakon određenog vremena stupanja u redovne seksualne odnose bez zaštite nije došlo do trudnoće, obično se pribegava najosnovijim metodama za utvrđivanje ovulacije, što može rešiti problem velikom broju parova. U ovoj fazi koristi i uzimanje prirodnih sredstava za podizanje nivoa plodnosti.

Faza druga: Medicinska ispitivanja

Ako prva faza nije dala rezultate, potrebno je otkloniti sumnje u postojanje zdravstvenih problema koji mogu imati veze sa neplodnošću. Muškarac i žena će biti upućeni na osnovna medicinska ispitivanja u ove svrhe.

Faza treća: Terapija

Ukoliko postoji neki problem na nivou funkcionisanja reproduktivnog sistema, lekar će prepisati potrebnu terapiju koja bi trebalo da poveća šanse da kvalitetan spermatozoid upešno oplodi jajnu ćeliju. Nekada će biti potreban i hirurški zahvat kako bi se otklonio problem. Često se u ovoj fazi koriste sredstva za izazivanje ovulacije.

Faza četvrta: Veštačka oplodnja

Ukoliko su iscrpljene sve mogućnosti da se na prirodan način dođe do trudnoće, obično se prelazi na opciju veštačke oplodnje koja u oko 25% slučajeva ima pozitivan ishod.

Kako deluje

Klomifen stimuliše oslobađanje hormona neophodnih za izazivanje ovulacije.

Terapija klomifenom se uobičajeno primenjuje u toku pet uzastopnih dana u ranom periodu menstrualnog ciklusa, u toku tri do šest mesečnih ciklusa. Može biti potrebno nekoliko ciklusa kako bi se pronašla prava doza koja stimuliše ovulaciju. Nakon što je ta doza određena, žena će nastaviti da uzima ovaj lek u toku još najmanje tri ciklusa. Ukoliko ne zatrudni nakon šest ciklusa, verovatno je da dalja terapija klomifenom neće biti uspešna.

Zašto se koristi?

Za žene. Klomifen može biti prepisan kako bi se:

• stimulisala ovulacija kod žena koja ne ovuliraju ili ovuliraju nepravilno. Nivo estrogena i rad hipofize kod ovih žena moraju biti normalni, i mora biti utvrđeno da su njihovi muški partneri plodni.
• obavio test poznat kao „klomifenski izazov“, koji se ponekad koristi kako bi se kod žene procenila ovulacija i kvalitet jajnih ćelija (rezerve jajnika). Ukoliko se klomifen daje rano u toku menstrualnog ciklusa, u trajanju od pet dana, on podiže nivo folikulostimulirajućeg hormona (FSH). Ako se sledećeg dana nivo FSH padne na normalnu vrednost, to je znak normalnih rezervi jajnika i ovulacije. Povišen nivo FSH je znak niskih rezervi jajnika. Žene sa umanjenim rezervama jajnika mogu koristiti donorske jajne ćelije, što značajno uvećava njihove šanse za rađanjem zdravog deteta.
• stimulisao razvoj većeg broja jajnih ćelija za upotrebu pri pomoćnim reproduktivnim metodama, poput in vitro oplodnje (eng. in itro fertilization, ili IVF), ili transfera gameta unutar jajovoda (eng. gamete intrafallopian transfer, ili GIFT)
• regulisala ovulacija kod žena koje nepravilno ovuliraju i/ili će biti podvrgnute unutarmateričnoj oplodnji ili veštačkoj oplodnji.

Klomifen se ponekad koristi zajedno sa drugim lekovima i terapijama protiv neplodnosti.

Pre nego što probaju klomifen, ženama koje pate od sindroma policističnih jajnika, a imaju prekomernu telesnu težinu, savetuje se da smanje svoj indeks telesne mase (eng. body mass index, ili BMI) uz pomoć dijeta i vežbi. Postizanje zdrave telesne težine može iznova pokrenuti ovulaciju. Ukoliko to ne bude uspešno, upotreba lekova koji regulišu insulinski metabolizam može pokrenuti ovulaciju. Ako ni ovo ne urodi plodom, kombinacija lekova može stimulisati ovulaciju.

Za muškarce. Klomifen se može koristiti kao terapija u lečenju oligospermije (nizak broj spermatozoida).

Koliko je uspešan?

Neobjašnjena neplodnost. Postoje ograničeni dokazi da klomifen povećava verovatnoću za začećem kod parova koji pate od neobjašnjene neplodnosti. Klomifen može biti od najveće koristi kada se koristi kako bi se proizvo veći broj jajnih ćelija pre podvrgavanja postupku oplodnje.

Neredovna ovulacija ili izostanak ovulacije. Od ukupnog broja žena čiju neplodnost uzrokuje isključivo neredovna ovulacija ili njen potpuni izostanak, njih oko 80% će ovulirati uz terapiju klomifenom.U toku devet ciklusa primene, 70% do 75% će zatrudneti. Stručnjaci su ranije smatrali da je stopa pobačaja nešto viša kod žena koje su zatrudnele uz pomoć klomifena, ali su skorašnja istraživanja pokazala da ta tvrdnja nije tačna.

Sindrom policističnih jajnika. Sam po sebi, klomifen nije efikasna terapija za većinu žena koje pate od sindroma policističnih jajnika i teške insulinske neosetljivosti, što se usko vezuje sa gojaznošću. Žene sa sindromom policističnih jajnika i prekomernom telesnom težinom često počnu da ovuliraju nakon što smanje svoj indeks tellesne mase (BMI) uz pomoć dijeta i vežbi.

Propratne pojave

Propratne pojave upotrebe klomifena uključuju:

• hiperstimulaciju jajnika, u rasponu od blage, sa uvećanim jajnicima i nelagodnostima u regionu stomaka, preko umerene, koja dodatno uzrokuje i mučninu, povraćanje i kratak dah, pa do teške i po život opasne;
• valunge;
• iritabilnost;
• mučninu, stomačne bolove;
• glavobolje;
• gustu cervikalnu sluz, kroz koju sperma ne može da prolazi. Ovaj problem se može otkloniti lekovima, ili izbeći pribegavanjem unutarmateričnoj inseminaciji;
• osetljivost dojki;
• zamućen vid;
• gubitak kose (vrlo retko);

Žene koje su ostale trudne nakon terapije klomifenom imaju oko 5% do 8% verovatnoće za višestrukom trudnoćom, u poređenju sa 1% do 2% verovatnoće u ukupnoj populaciji Severne Amerike i Evrope. Višestruke trudnoće kao rezultat terapije klomifenom su skoro isključivo blizanci. Trojke su retke.

Rizik od pobačaja?

U nekom studijama, učestalost pobačaja je nešto veća kod žena koje su ostale u drugom stanju pomoću klomifena. Nije jasno da li je ovo u vezi sa ranim hormonalnim uticajem na jajnu ćeliju, ili sa prethodno postojećim stanjima poput starosnog doba ili sindroma policističnih jajnika, koji su češće prisutni kod žena koje uzimaju klomifen. Druge studije nisu pokazale povećanu učestalost pobačaja.

Nije primećeno da klomifen ima štetno dejstvo na fetus.

O čemu treba razmišljati

Mnoge žene isprobaju terapiju klomifenom pre nego što počnu seriju analiza koje se odnose na neplodnost. Međutim, većina lekara, pre prepisivanja terapije klomifenom, preporučuje pažljivo proučavanje medicinske istorije, sistematski pregled, te analizu sperme. Ukoliko je proveren rad vaše hipofize, štitne, kao i nadbubrežne žlezde, te ne pokazujete znakove endometrioze, a plodnost vašeg partnera je utvrđena, klomifen se smatra sigurnom i jednostavnom mogućnošću.

Većini žena koje su ostale trudne upotrebljavajući klomifen se to desilo u toku prva tri ciklusa, a većina ostaje trudna u toku šest cikulusa upotrebe klomifena. Produžena terapija klomifenom obično nije od pomoći. Nakon tri do šest ciklusa preporučuje se ponovna procena stanja ili promena plana terapije.

Budite sigurni da je, pre nego što vam prepiše klomifen, vaš lekar upoznat sa bilo kakvim nenormalnim vaginalnim krvarenjem ili istorijatom problema sa cistama na jajnicima.

Endometrioza je čest poremećaj koji pogađa žene u reproduktivnom dobu. Javlja se kada normalno tkivo endometrijuma (unutrašnji sloj materice) počne da raste izvan materice. Ovo izmešteno tkivo se može usaditi i rasti bilo gde unutar trbušne duplje.

Mnogi stručnjaci smatraju da se teži oblici endometrioze češće sreću kod neplodnih žena koje su odlagale trudnoću, te se zbog toga ovo stanje ponekad naziva bolešću žena od karijere.

Endometrijalno tkivo, bilo da se nalazi unutar ili izvan materice, reaguje na porast i smanjenje nivoa estrogena i progesterona koje proizvode jajnici tokom reproduktivnog ciklusa. Pod uticajem hormona, izmešteno tkivo natiče; a kada nivo hormona opadne, može doći do krvarenja tkiva. Za razliku od normalno smeštenog endometrijuma, koji se izbacuje iz tela putem menstrualnog pražnjenja, ova krv i tkivo nema izlaza. Ostaje unutra iritirajući okolno tkivo.

Bolest je vrlo nepredvidiva. Neke žene imaju po samo nekoliko izolovanih tvorevina koje se nikada ne šire niti rastu, dok se kod drugih bolest može prošitriti po celom karličnom regionu. Endometrioza iritira okolno tkivo i može proizvesti mrežaste izrasline ožiljkastog tkiva koje se nazivaju priraslice. Ožiljkasto tkivo se može obmotati oko karličnih organa, čak ih i u potpunosti prekriti. Mnoge žene koje imaju endometriozu osećaju vrlo blage, ili čak nikakve simptome. Međutim, kod nekih žena, endometrioza može izazvati jake menstrualne grčeve, bolove tokom odnosa, i neplodnost.

To je bolest koja se naziva „misterija uvijena u enigmu“, i ima mnogo toga o njoj što još uvek ne razumemo.

Šta uzrokuje endometriozu?

Postoji nekoliko teorija o tome kako nastaje endometrioza. Jedna od mogućnosti je retrogradna menstruacija, odnosno povratni tok menstrualnog pražnjenja, kroz jajovode u karlicu. Prema ovoj teoriji, ćelije endometrijuma se mogu usaditi na jajnicima ili na drugom mestu unutar karlične šupljine.

Kako izgleda?

Rane tvorevine izgledaju kao mali, pljosnati tamni pečati ili tačkice plave ili crne boje („barutom oprljeno“) posute po površini karlice. Manji pečati mogu ostati nepromenjeni, mogu postati ožiljkasto tkivo, ili mogu spontano nestati u intervalu od nekoliko meseci. Endometrioza može napasti jajnik, proizvodeći ciste ispunjene krvlju koje se zovu endometriomi. Vremenom, krv postaje sve tamnija, dobijajući duboku, crvenkasto-smeđu nijansu, ili boju katrana, zbog čega se često opisuju kao „čokoladne ciste“. One mogu biti manje od zrna graška ili veće od grejpfruta.

U nekim slučajevima, trake vlaknastog tkiva koje se nazivaju priraslice mogu obmotati matericu, jajovode, jajnike i okolna creva u jednu celinu. Endometrijalno tkivo takođe može urasti u zidove creva – ali iako može napasti susedna tkiva, endometrioza nije rak.

Slika 1. Shema koja prikazuje čolkoladnu cistu (endometriom) na desnom jajniku, i priraslice na jajovodu prouzrokovane endometriozom

Koji su simptomi?

Dismenoreja (menstrualni bolovi ili grčevi tokom mesečnice) koja se sve više pojačava može predstavljati simptom endometrioze. Do toga dolazi usled grčenja materičnih mišića koje pokreću prostaglandini koji se oslobađaju iz endometrijalnog tkiva. Zbunjujuća osobina endometrioze je to što nivo bola koji izaziva nije povezan sa stepenom obolelosti. Neke žene sa uznapredovalom bolešću ne osećaju nikakve bolove. Žena koja pati od endometrioze će možda primetiti da, sa napredovanjem bolesti, njene menstruacije postaju bolnije, ili bolovi počinju sve ranije, ili pak traju duže.

Endometrioza može izazvati bolove tokom odnosa, stanje poznato pod imenom dispareunija. Prodirući pokreti penisa mogu izazvati bol u jajniku koji je ožiljkastim tkivom povezan sa vrhom vagine, ili pak u osetljivoj kvržici endometrioze. Većina žena koje imaju endometriozu ne primećuju nepravilnosti u pogledu krvarenja. Ponekad, međutim, bolest biva praćena vaginalnim krvarenjem u nepravilnim razmacima, ili predmenstrualnim tačkastim krvarenjem.

Kako endometrioza izaziva neplodnost?

Odnos između blage (rane) endometrioze i neplodnosti je kontroverzan. Najnovije teorije koje se tiču veze između endometrioze i neplodnosti usmerene su na činjenicu da endometrioza može dovesti do blage upale unutar karlice. Kod nekih žena sa blagom endometriozom, nivoi određenih hemijskih supstanci po imenu citokini (koji se luče kao reakcija na upalu) su povećani u trbušnoj duplji, i ovi hormoni mogu imati negativan efekat na razvoj folikula i jajne ćelije, spajanje spermatozoida i jajne ćelije i oplodnju, normalnu funkciju jajovoda, pa čak i usađivanje oplođene jajne ćelije. Ponekad, endometrioza može biti prisutna istovremeno, ali bez bilo kakve veze sa problemom neplodnosti. Kod ovih pacijenata, drugi faktori mogu biti od značaja u neplodnosti para, kao što je sperma lošeg kvaliteta ili poremećaji ovulacije, dok endometrioza prosto odvlači pažnju u drugom smeru. Neke žene koje pate od ove bolesti su sposobne za začeće, dok druge mogu biti neplodne zbog endometrioze, ili usled kombinacije faktora.

Bolest se može na različite načine isprečiti pri začeću – naročito ako je težeg stepena. Endometrioza može uzrokovati upalu okolnog tkiva, te podstaći rast ožiljkastog tkiva ili priraslica. Trake ožiljkastog tkiva mogu zajedno obmotati jajnike, jajovode, i creva, i na taj način omesti oslobađanje jajne ćelije iz jajnika, ili sposobnost jajovoda da prihvati jajnu ćeliju. Retko, teži stepen endometrioze može dovesti do blokade jajnika. Prisustvo čokoladne ciste na jajniku takođe može narušiti ovulaciju.

Dijagnoza

Endometrioza se ne može dijagnostikovati samo putem simptoma. Iako lekar može posumnjati na postojanje bolesti ukoliko se neplodna žena žali na jake menstrualne grčeve ili bolove tokom odnosa, mnoge pacijentkinje koje pate od ovog poremećaja ne osećaju nikakve tegobe. Dijagnoza se može potvrditi isključivo pomoću laparoskopije.

Laparoskopija omogućava lekaru pogled u unutrašnjost karličnog regiona, kao i pregled reproduktivnih organa kako bi se potvrdilo prisustvo endometrioze. U stvari, s obzirom da je endometrioza često bez ikakvih simptoma, mnogi lekari savetuju laparoskopiju kao deo dijagnostičkih ispitivanja kojima se podvrgavaju sve neplodne žene.

Gledajući kroz laparoskop, hirurg može videti površinu materice, jajovode, jajnike i druge karlične organe. Lekar može vizuelno potvrditi prisustvo endometrioze, te oceniti stepen obolelosti. Po želji, mali deo tkiva može biti odstranjen u cilju mikroskopskog ispitivanja (biopsija). Ranu endometriozu je lako prevideti ukoliko se laparoskopija ne obavi pažljivo. Treba pomno pregledati ceo jajnik; ukoliko je uvećan, treba ga punktirati kako bi se proverilo da li su prisutne čokoladne ciste.

U većini slučajeva, hirurg će tokom laparoskopije pristupiti tretmanu endometrioze. Ukoliko je tako, on će napraviti još nekoliko malih rezova kroz koje će uvesti dodatne instrumente potrebne za operativnu laparoskopiju. On će možda uništiti ranice pomoću laserskog zraka, ili ih odstraniti korišćenjem električne struje, metodom koji se naziva dijatermija. Ciste na jajnicima se mogu operativno ukloniti, ili otvoriti i drenirati (marsupijalizacijom), dok se njihov unutrašnji sloj uništava.

Druge tehnike vizualizacije, poput ultrazvuka, kompjuterizovane tomografije ili magnetne rezonance mogu se koristiti kako bi se dobilo više informacija o stepenu obolelosti. Ove tehnike su pogodne samo u cilju utvrđivanja prisustva endometričnih cisti na jajnicima.

Hormonska terapija

Cilj hormonske terapije je da simulira trudnoću ili menopauzu, dva prirodna stanja za koje se zna da zaustavljaju ovu bolest. U oba slučaja, normalni endometrijum više nije stimulisan da raste i povlači se svakog meseca, a menstruacija prestaje. Obično i rast izmeštenog endometrijalnog tkiva biva zaustavljen.

Kako bi se simuliralo hormonsko okruženje kakvo se javlja u toku trudnoće, prepisuju se kontraceptivne pilule. Kako bi imale efekta u borbi protiv endometrioze, pilule se moraju uzimati kontinuirano, bez prekida u kom se javlja krvarenje i povlačenje tkiva. Ovo stanje se ponekad naziva pseudotrudnoća.

Hormonski derivat danazol je lek koji se najčešće koristi za lečenje endometrioze. Tokom terapije danazolom, nivo estrogena se smanjuje do niskog nivoa koji je karakterističan za prirodnu menopauzu. Ovo stanje se ponekad naziva pseudomenopauza. Danazol je skup lek koji se obično prepisuje na period od šest meseci ili duže. Na žalost, velike endometriotične ciste na jajnicima su uglavnom otporne na ovaj lek.

Hormoni analogni hormonu koji oslobađa gonadotropin (eng. gonadotropin realising hormone, ili GnRH), je najnovija klasa hormona koja se koristi za lečenje endometrioze. Ovi analogni hormoni prekidaju proizvodnju FSH (folikulostimulirajući hormon) i LH (luteinizirajući hormon) u hipofizi, na taj način pokrećući stanje menopauze. Ovi analogni hormoni se mogu davati u obliku specijalnih inekcija po imenu depo preparati, koji svakodnevno oslobađaju male količine leka, što omogućava primanje inekcije u mesečnim intervalima.

Ranije su terapije medikamentima prepisivane u nadi da će izazvati dovoljno smanjenje endometrioze kako ona, nakon prestanka terapije, više ne bi ometala začeće. Međutim, s obzirom da do trudnoće ne može doći tokom medikamentne terapije za endometriozu, i pošto se pokazalo da tretman ne pomaže u povećanju plodnosti, medikamentne terapije za endometriozu se više ne preporučuju neplodnim pacijentkinjama.

Hirurgija

Lečenje endometrioze lekovima definitivno ima svoja ograničenja. Lekovi obično drže pod kontrolom blage ili umerene bolove i mogu eliminisati male pečate bolesti. Ali, velike čokoladne ciste na jajnicima ređe reaguju na njih, dok lekovi ne mogu ukloniti ožiljkasto tkivo. Zbog toga može biti potrebno pribeći hirurškom zahvatu kako bi se poboljšala plodnost uklanjanjem priraslica, ranica, čvorića ili endometrioma.

Kako je ranije opisano, laparoskopija se može koristiti kao metod lečenja. Na primer, tečnost se može drenirati; priraslice osloboditi; a pečati endometrioze uništiti pomoću lasera ili električne struje. Vešt hirurg kroz laparoskop može ukloniti čak i velike endometriome, tako da se u današnje vreme većina slučajeva može uspešno lečiti kroz laparoskop. Otvorena hirurgija (laparotomija) je neophodna samo u retkim slučajevima.

In vitro oplodnja

Ovaj vid lečenja ne može izlečiti endometriozu, ali je može držati pod kontrolom. Ukoliko neplodna žena koja pati od endometrioze ne uspe da začne čak ni nakon hirurškog zahvata, sledeća mogućnost je superovulacija sa unutarmateričnom inseminacijom, pošto su jajovodi kod ovih pacijentkinja obično veoma otvoreni. Ako ovo ne urodi plodom, onda se in vitro oplodnja može pokazati vrlo korisnom. Međutim, reakcija jajnika kod nekih pacijentkinja može biti nedovoljna, posebno ukoliko imaju velike čokoladne ciste, ili su bile podvrgnute hirurškom zahvatu zbog ovih cisti. Učestalost oplodnje kod nekih pacijenatkinja sa endometriozom može biti nešto niža nego kod drugih pacijentkinja, moguće usled prisutne anomalije ovocita.

Endometrioza je bolest od koje pate milioni žena širom sveta. Kod mnogih, obolenje prođe neprimećeno. Ali, drugima je potrebna profesionalna pažnja, posebno u slučajevima kada je narušena plodnost. Najbolja strategija za maksimalno pospešivanje verovatnoće začeća je izbor specijaliste koji je upoznat sa najnovijim dostignućima na polju lečenja endometrioze.

Nivo progesterona u krvi se može izmeriti kako bi se potvrdilo da li je došlo do ovulacije. Analiza se obično vrši 21. dana ciklusa (oko nedelju dana nakon očekivanog dana ovulacije). Visok nivo znači da žuto telo proizvodi dovoljno progesterona, i to je dobar dokaz toga da li je bilo ovulacije u prethodnom periodu. Veoma nizak nivo ukazuje da je ciklus verovatno bio neovulatoran. Srednji nivo može upućivati na poremećaje faze žutog tela (u kom žuto telo ne luči dovoljno progesterona).

Iako navedeni testovi govore ženi da li ovulira ili ne, ostali simptomi i testovi koji se mogu koristiti kako bi se odredilo kada ovulirate su od većeg značaja, zato što vam obezbeđuju podatke koji se mogu koristiti kako biste unapred mogli da odredite „plodni period“. Pogledaj ostale načine za određivanje plodnih dana