Klomifen citrat za neplodnost

Generičko ime	Tržišna imena
Klomifen citrat	Clomid, Milophene, Serophene

Kako deluje

Klomifen stimuliše oslobađanje hormona neophodnih za izazivanje ovulacije.

Terapija klomifenom se uobičajeno primenjuje u toku pet uzastopnih dana u ranom periodu menstrualnog ciklusa, u toku tri do šest mesečnih ciklusa. Može biti potrebno nekoliko ciklusa kako bi se pronašla prava doza koja stimuliše ovulaciju. Nakon što je ta doza određena, žena će nastaviti da uzima ovaj lek u toku još najmanje tri ciklusa. Ukoliko ne zatrudni nakon šest ciklusa, verovatno je da dalja terapija klomifenom neće biti uspešna.

Endometrioza – tihi napadač

Endometrioza je čest poremećaj koji pogađa žene u reproduktivnom dobu. Javlja se kada normalno tkivo endometrijuma (unutrašnji sloj materice) počne da raste izvan materice. Ovo izmešteno tkivo se može usaditi i rasti bilo gde unutar trbušne duplje.

Mnogi stručnjaci smatraju da se teži oblici endometrioze češće sreću kod neplodnih žena koje su odlagale trudnoću, te se zbog toga ovo stanje ponekad naziva bolešću žena od karijere.

Endometrijalno tkivo, bilo da se nalazi unutar ili izvan materice, reaguje na porast i smanjenje nivoa estrogena i progesterona koje proizvode jajnici tokom reproduktivnog ciklusa. Pod uticajem hormona, izmešteno tkivo natiče; a kada nivo hormona opadne, može doći do krvarenja tkiva. Za razliku od normalno smeštenog endometrijuma, koji se izbacuje iz tela putem menstrualnog pražnjenja, ova krv i tkivo nema izlaza. Ostaje unutra iritirajući okolno tkivo.

Analiza krvi na prisustvo progesterona

Nivo progesterona u krvi se može izmeriti kako bi se potvrdilo da li je došlo do ovulacije. Analiza se obično vrši 21. dana ciklusa (oko nedelju dana nakon očekivanog dana ovulacije). Visok nivo znači da žuto telo proizvodi dovoljno progesterona, i to je dobar dokaz toga da li je bilo ovulacije u prethodnom periodu. Veoma nizak nivo ukazuje da je ciklus verovatno bio neovulatoran. Srednji nivo može upućivati na poremećaje faze žutog tela (u kom žuto telo ne luči dovoljno progesterona).

Iako navedeni testovi govore ženi da li ovulira ili ne, ostali simptomi i testovi koji se mogu koristiti kako bi se odredilo kada ovulirate su od većeg značaja, zato što vam obezbeđuju podatke koji se mogu koristiti kako biste unapred mogli da odredite „plodni period“. Pogledaj ostale načine za određivanje plodnih dana

Normalna ovulacija

U normalnim okolnostima, jedan od jajnika oslobađa jednu sazrelu jajnu ćeliju svakog meseca, što se naziva ovulacijom. Žene mogu osetiti bol ili neugodan osećaj u predelu stomaka u periodu ovulacije, a povremeno se može javiti i slabo vaginalno krvarenje. Prisustvo redovnih menstruacija, predmenstrualna napetost i dismenoreja (menstrualni bolovi) obično ukazuju na to da su menstrualni ciklusi ovulatorni.

Jajne ćelije su smeštene unutar folikula, u jajnicima. Folikuli se dele na dve glavne kategorije – rastući i nerastući (primordijalni). Jajne ćelije u primordijalnim folikulima su u vrlo nezrelom obliku. Spermatozoidi ne mogu oploditi jajne ćelije u ovom stanju, sve dok one ne prođu proces sazrevanja koji kulminira oslobađanjem jajne ćelije iz jajnika u vreme ovulacije. Sazrevanje jajnih ćelija i ovulaciju stimulišu dva hormona koja luči hipofiza – folikulostimulirajući hormon (FSH) i luteinizirajući hormon (LH). Da bi došlo do normalne ovulacije, ova dva hormona se moraju proizvoditi u odgovarajućim količinama u toku celog mesečnog ciklusa. Svakog meseca, na početku menstrualnog ciklusa, kao reakcija na FSH koji proizvodi hipofiza, započinje rast 30-40 primordijalnih folikula. Od svih njih, samo jedan sazreva do nivoa krupne tvorevine ispunjene tečnošću, koja se naziva Grafov folikul, a koji sadrži zrelu jajnu ćeliju, dok ostale umiru (proces koji se naziva atrazija). Sazrela jajna ćelija se oslobađa iz folikula kada folikul prsne kao odgovor na jak priliv LH koji proizvodi hipofiza.

Nakon što se ovulacija desila, folikul iz kog se oslobodila jajna ćelija formira cističnu tvorevinu koja se naziva žuto telo. Ono je odgovorno za proizvodnju progesterona u drugoj polovini ciklusa.

Većina žena sa redovnim menstruacijama ima ovulatorne cikluse. Žene koje ne ovuliraju ili imaju abnormalnu ovulaciju obično imaju poremećaje menstrualnog ritma. Oni se mogu javiti u obliku potpunog izostanka menstruacije (amenoreja), neredovne ili odložene menstruacije (oligomenoreja) ili, povremeno, u vidu skraćenog ciklusa usled poremećaja u drugom delu ciklusa (faza žutog tela).

Slika 1. Shematski prikaz folikula u jajniku tokom njegovog razvoja (u smeru kretanja kazaljke)

Neobjašnjena neplodnost

Neobjašnjena neplodnost jednostavno znači da ne znamo zašto je određeni par neplodan – to je priznanje medicinskog neznanja. Pacijenti sa neobjašnjenom neplodnošću mogu se svrstati u dve grupe. Jednu grupu čine oni koji nemaju ama baš nikakav medicinski problem, nego jednostavno nemaju sreće. U drugoj grupi su oni kod kojih postoji razlog za neplodnost, ali je taj razlog toliko suptilan da, uz savremenu medicinsku tehnologiju, nismo u stanju da ga utvrdimo.

Za neplodnost se može reći da je „neobjašnjena“ ukoliko žena redovno ovulira, ima otvorene jajovode bez priraslica ili endometrioze, ukoliko muškarac normalno proizvodi spermu, te ukoliko je postkoitalni test pozitivan. Odnosi moraju biti česti, naročito oko vremena ovulacije, i par mora da pokušava da začne bar godinu dana.

Koristeći ove kriterijume, oko 10% svih neplodnih parova pati od neobjašnjene neplodnosti. Međutim, procenat parova koji bivaju svrstani kao neobjašnjeno neplodni zavisi od temeljnosti ispitivanja, i sofisticiranosti medicinske tehnologije.

Neplodnost kod muškaraca (2. deo)

Negativni uticaji iz okruženja. Izlaganje toksinima, hemikalijama ili infekcijama može smanjiti broj spermatozoida, bilo kao direktan uticaj na funkciju testisa ili menjajući hormonalni balans. Pitanje razmere ovog uticaja i konkretnih primera je često kontroverzno. Neki stručnjaci veruju da ovi faktori doprinose opštem svetskom trendu pada muške plodnosti.

Slobodni radikali (oksidanti). „Glavni osumnjičeni“ u vezi između negativnih uticaja okruženja i neplodnosti jesu slobodni radikali ili oksidanti. To su nestabilni molekuli koji obično sadrže kiseonik i koji se oslobađaju kao nusprodukt mnogih prirodnih hemijskih procesa u telu. Infekcije, hemikalije i drugi negativni uticaji iz okruženja mogu stvoriti visok nivo ovih elemenata. Visok nivo slobodnih radikala može naneti veliku štetu i čak uticati na genetski materijal u ćelijama. Sperma je naročito podložna negativnim uticajima ovih oksidativnih procesa. Postoje izveštaji koji ukazuju da se značajan nivo oksidanata pojavljuje u semenu oko 25% neplodnih muškaraca. Dodatna istraživanja su u toku.

Neplodnost kod muškaraca (1. deo)

Američka studija iz 2001. godine pokazuje da su uzroci neplodnosti muškaraca koji su imali problema sa začećem sledeći:

• Vazektomija. 56% muškaraca u studiji je htelo da ponište ovu proceduru kojoj su se ranije podvrgli.
• Varikocele (proširenje vene unutar skrotuma) 14 %
• Nepoznat uzrok 8%
• Nedostatak spermatozoida 6% .

Skoro svi veći fizički i mentalni stresovi mogu privremeno smanjiti broj spermatozoida. Neka uobičajena stanja i situacije koje negativno utiču na plodnost uključuju sledeće: