Доводи:
Чланци
Коментари

Hrana za plodnost

egg-spermHrana, količinski i vrstom, značajno utiče na plodnost. Gojaznost i pothranjenost su česti uzroci neplodnosti. Sa druge strane, nedostatak pojedinih vitamina, naročito folne kiseline i nekih minerala, naročito gvožđa, smanjuje šanse da zatrudnite.

Žene retko misle da bi hrana koju jedu mogla da bude zapravo glavni razlog zašto još nisu ostale u drugom stanju, ali zaista je veoma važno, ako ne i najvažije da se pravilno hranimo kako bi zatrudnele i kako bi trudnoća protekla uredno.

Zdrava ishrana generalno podrazumeva konzumaciju složenih ugljenih hidrata, nemasnih proteina, dobrih masti i vitamina i minerala. Ovo pre svega podrazumeva dovoljan unos voća povrća, nemasnog mesa i mlečnih proizvoda. Ali ako imate problem sa začećem možda ne bi bilo loše i da poslušate sledeće, dodatne, savete:

  1. Izbegavajte alkohol – jedna povremene čaša vina neće naškoditi, ali stručnjaci savetuju da ne uzimate bilo kakvu vrstu alkohola, pa ni vina u drugoj polovini menstrualnog ciklusa, tj od ovulacije do mentruacije. Ovo je period kad ste posebno osetljiv na uticaj alkohola i držite se čaja i sokova.
  2. Smanjite kafu – dve šolje kafe na dan je sve što vam treba dok popkušavate da ostanete u drugom stanju. Više od 300mg kofeina na dan može uticati na plodnost, pa zato izbegavajte bilo kakve kofeinske napitke, uključujući i kola pića i jake čajeve.
  3. Smanjite proste šećere – naročito ukoliko patite od sindroma olicističnih jajnika, smanjite količinu slatkiša koje uzimate, ako želite da vam ciklusi budu redovni (i da dođe do ovulacije). Kako nije samo u pitanju ukupna količina kalorija već uticaj prostih šećera na lučenje insulina, a time i plodnost, možete zameniti proste (bele) šećere složenim šećerima. U praksi ovo znači da umesto čokolade užinate lešnike, bademe orahe. Ovo orašasto voće ima dodatni benefit jer sa njim unosite i dobre masti koje su važne za dobar hormonalni status, a time i za plodnost.
  4. Povećajte unos povrća – generalni savremeni problem ishrane jeste nedovoljan unos povrća. Potrudite se da u svakom obroku bude bar jedna vrsta povrća, tako da tokom dana pojedete sve povrće svih boja. Npr. Za doručak na sendvič stavite paradajz (crveno), za ručak pojedite spanać i krastavac (zeleno), a za večeru napravite salatu od žute paprike i šargarepe (žuto i narandžasto). Ova šarolikost znači da ste uneli sve vitamine i minerale što je veoma važno ako želite zdravu trudnoću.
  5. Povećajte unos voća – šarolikost je važna i kad pričamo o voću. Jabuke, banane, narandže, borovnice, kiwi, kruške, grejpfrut, limun… čak i zimi možete sakupiti sve dugine boje. Sveže ili zamrznuto, u voćnoj salati ili ceđeno, tri do četiri voćke na dan veoma su važan deo svake zdrave ishrane, a naročito ako pričamo o plodnosti.
  6. Jedite ribu – setimo se ove superkorisne namirnice i danima kad nije post. Jedite pretežno morsku ribu ili nemasnu rečnu ribu, spremljene na roštilju ili u rerni, dakle bez zaprške i poha. Riba trba da je na meniju za bilo koji obrok maltene svaki dan. Tuna sendvič za doručak, sutra pastrmka za ručak, a prekosutra sardina za večeru. Ribe su odličan izvor proteina, ali i dobrih masti, prema tome, ne odustajte!

Hormon FSH

FSH (Filkulostimulirajući hormon) je hormon prednjeg režnja hipofize koji pripada grupi gonadotropnih hormona.

Nivo njegovog lučenja se kod žena razlikuje u zavisnosti od dana ciklusa i u prvoj fazi ciklusa postepeno raste, kulminaciju dostiže u periodu ovulacije nakon čega naglo pada.

Njegova glavna uloga je stimulisanje folikularnog rasta kod žena (kao i spermatogeneze kod muškaraca). On je dakle hormon pod čijim se dejstvom u svakom ciklusu selektuje i podstiče rast par manjih folikula od kojih će se daljim rastom uglavnom samo jedan folikul razviti do nivoa tercijarnog folikula, ovulirati i dati zrelu jajnu ćeliju. Ovo je njegova osnovna uloga u telu žene, mada ih on ima još.

Paralelno sa rastom folikula određene ćelije (granuloza ćelije) folikula sve više luče estradiol – jedan od osnovnih estrogena čiji visok nivo sistemom negativne povratne sprege suprimira lučenje FSH u hipofizi i smanjuje njegov nivo. 

Sa starenjem žene i smanjenjem njene ovarijalne rezerve rast folikula i proizvodnja estrogena je sve manja tako da u odsustvu negativne povratne sprege organizam pokušava jače da stimuliše jajnik većom proizvodnjom FSH. Posledica toga je da su bazalne vrednosti ovog hormona (od 2. do 5. dana ciklusa) u ovoj situaciji povećane.

To je osnova za jedan od najčešćih testova u proceni ovarijalne rezerve (bazalni nivo FSH) koji ginekolozi koriste u svakodnevnom radu. Visoke vrednosti FSH u ovom periodu ukazuju na smanjenje ovarijale rezerve, odnosno smanjen potencijal jajnika da daje ovulacije i zrele jajne ćelije. 

Referentne vrednosti nisu tačno određene mada vrednosti preko 12 ukazuju na smanjenu ovarijalnu rezervu, vrednosti preko 15 na veoma smanjenu, a vrednosti preko 20 na gotovo odsutnu ovarijalnu rezervu, kada je mogućnost trudnoće čak i vantelesnom oplodnjom vrlo mala.

Pored dijagnostičke FSH ima i  veoma primenjivu terapijsku vrednost. 

Posebno izolovani ili sintetisani preparati ovog hormona se danas u formi injekcija koriste kao osnovni hormoni za stimulaciju jajnika i izazivanje folikluarnog (i to multifolikularnog) rasta u određenim situacijama. 

Najčešća primena je u izazivanju ovulacije kod žena koje ne ovuliraju a druga terapija nije dala rezultate i to kako za spontane cikluse (što je ređe), tako i za cikluse intrauterine inseminacije.

Dominantna primena ovog hormona je, ipak, u kontrolisanoj ovarijalnoj hiperstimulaciji u procesu vantelesne oplodnje kada se većim dozama ovog hormona postiže razvoj većeg broja folikula i dobijanja više jajnih ćelija.

Povišen progesteron

Progesteron je hormon koji ima važnu ulogu u zdravlju žene. Progesteron se povećano oslobadja posle ovulacije u takozvanoj luteinskoj fazi menstrualnog ciklusa. Visok nivo progesterona u toj fazi (što je normalno) stimuliše sekretornu aktivnost endometrijuma materice i njegovu vaskularizaciju. Dakle u ovoj fazi progesteron priprema matericu da prihvati oplodjenu jajnu ćeliju.

Visok nivo progesterona povratno negativno utiče na mozak (HIPOFIZU) i smanjuje oslobadjanje hormona FSH i LH koji treba da smanje produkciju estrogena i progesterona da bi, ukoliko nije došlo do oplodnje jajne ćelije, počeo normalan menstrualni ciklus.

Progesteron kao hormon ima sledeće efekte:

  • Održava sekretornu aktivnost materice u drugoj fazi menstrualnog ciklusa
  • Utiče na rast i razvoj dojki
  • Negativni povratni efekat na mozak (FSH i LH)
  • Za vreme trudnoće smanjuje mogućnost neželjenih kontrakcija

 

Pročitaj više…

Insulin i policistični jajnici

Ako patite od sindroma policističnih jajnika, niste usamljeni. Smatra se da neki od simptoma policisticnih jajnika pogađa skoro svaku četvrtu ženu u razvijenim zemljama. Najteži oblici ovog sindroma su prisutni kod jedne od dvadeset žena.

 

Insulinska rezistencija

 

Insulinska rezistencija se nalazi u samom korenu problema sa policističnim jajnicima. Sada znamo da je skoro polovina populacije, zahvaljujući negativnim faktorima ishrane i okruženja, manje ili više otporna na insulin – muškarci i žene, mladi i stari. Insulinska rezistencija je poput kameleona koji se pokazuje na različite načine. Na jednom kraju ekstrema su slučajevi u kojima se preko nalaza krvi skoro ne može ustanoviti problem, a na drugom ozbiljniji primeri praćeni dijabetesom i drugim zdravstvenim komplikacijama.

 

Šta je insulinska rezistencija?

 

Insulin je hormon koji proizvode beta ćelije u pankreasu kao odgovor na povećan nivo glukoze u krvi. Svaki put kada jedemo, nivo glukoze i insulina u krvi raste i pada tokom nekoliko časova. Ugljeni hidrati na prvom mestu, ali i proteini, stimulišu lučenje insulina čiji je zadatak da transportuje glukozu i amino kiseline u naše ćelije, kao i skladišti glukozu u vidu glikogena i jetri i mišićima. Višak unetih kalorija se skladišti u vidu masnih naslaga.

 

Studije pokazuju da u čak 70% slučajeva policističnih jajnika postoji problem sa insulinskom rezistencijom. Ovo se dešava kada je u krvi hronično povećan nivo šećera (usled stresa, nepravilne ishrane, metaboličkih poremećaja) što izaziva i konstantno visok nivo insulina. Vremenom, ćelije gube sposobnost da reaguju adekvatno na insulin (postaju rezistentne na insulin), a sam pankreas se iscprljuje i gubi sposobnost proizvodnje ovog važnog hormona, što stvara preduslove za razvoj dijabetesa.

 

Insulin i policistični jajnici

 

U medicinskoj nauci je napravljen veliki napredak u razumevanju veze između povišenog insulina i sindroma policističnih jajnika. Naime, insulin stimuliše rast i umnožavanje ćelija u jajnicima, naročito u onim delovima jajnika gde su smeštene jajne ćelije. Insulinska rezistencija vodi u začarani krug hormonskih poremećaja koji potom kreiraju ono što zovemo sindromom policističnih jajnika.

 

Receptori za insulin u jajnicima se razlikuju od onih u drugim tkivima na način da kada je nivo insulina u krvi povišen, ćelije u jajnicima ne „isključuju“ jedan deo svojih receptora za insulin i ne smanjuju njihovu aktivnost. Time se dejstvo viška insulina ne smanjuje u tkivu jajnika. Ćelije rastu i umnožavaju se, povećavajući svoje metaboličke aktivnosti. Rezultat je povećana produkcija kako muških (testosteron), tako i ženskih (estrogen) polnih hormona, što negativno utiče na tok menstrualnog ciklusa.

 

Pročitaj više…

Arginin je jedna od 20 aminokiselina koje učestvuju u građi proteina. Arginin postoji u dve forme, kao l-arginin i d-arginin. L-arginin je forma koja više odgovara našem organizmu.

Uloga arginina u organizmu

Ova aminokiselina igra važnu ulogu u fiziološkim procesima u ljudskom telu. L-arginin je prekursor azot monoksida i drugih metabolita, sastojak kolagena, enzima i hormona, ejakulata, kože i vezivnih tkiva. L-arginin igra važnu ulogu u sintezi različitih proteinskih molekula (npr. kreatin i insulin). Pretpostavlja se i da ima antioksidantna svojstva.

L-arginin se pretvara u azot monoksid koji pomaže u relaksaciji krvnih sudova. Suplemenatcija argininom otuda može imati povoljne efekte na opštu cirkulaciju u telu, a naročito u oblasti genitalija.  Stoga je dodatno uzimanje arginina od koristi kod muškaraca koji pate od impotencije.

Pored ovoga, koristi od suplementacije argininom uključuju održavanje azotnog balansa, uklanjanje viška amonijaka, čišćenje jetre, umanjivanje negativnih efekata alkohola u organizmu, lakše zarastanje rana i poboljšanje plodnosti kod muškaraca.

Arginin i broj spermatozioda

Preliminarni podaci pokazuju da suplementacija argininom tokom nekoliko meseci kod većine muškaraca značajno popravlja broj spermatozioda u ejakulatu. Moguć uzrok ovako povoljnog efekta arginina na mušku plodnost, prema najnovijim istraživanja, jeste u činjenici da azot monoksid igra važnu ulogu i u procesima spermatogeneze. Kao što smo već napomenuli, prisutnost arginina u organizmu je od ključne važnosti za stvaranje azot monoksida.

Arginin i pokretljivost spermatozoida

Studija obavljena u Indiji, objavljena u časopisu “Biologija reprodukcije”, zaključuje da spermatozoidi stvaraju azot monoksid koji je neophodan za održavanje njihove vitalnosti upravo iz arginina. Ovo istraživanje zaključuje da je ovakav efekat naročito koristan u pripremama za veštačku oplodnju. Dakle, suplementacija argininom može imati i značajne povoljne efekte u slučajevima astenospermie.

Neželjenji efekti arginina

Arginin je bezbedan za korišćenje kod većine ljudi. Oprez se savetuje jedino osobama obolelim od astme i herpesa.

Hrana bogata argininom

Arginin svakodnevno unosimo u organizam kroz hranu. Međutim, često je to nedovoljno da bi ostvarilo povoljne zdravstvene efekte. Stoga se u slučajevima muške neplodnosti savetuje dodatno uzimanje arginina u vidu dijetetskih suplemenata.

Proveren suplement na bazi arginina… Saznajte više!

Hrana najbogatija ovom važnom aminokiselinom su različiti orasi (svo jezgrasto voće) i semenje.

Rezultati ispitivanja ovarijalne rezerve se od strane pacijanata gledaju na dva načina, ili kao dobre ili kao loše vesti. Loše vesti su vezane za malu ovarijalnu rezervu i stoga ograničenu tj. malu mogućnost uspešne trudnoće. Suočeni sa ovakvim rezultatima parovi su često potpuno skrhani i mogu imati niz reakcija, od besa i depresije, preko poricanja do uobičajenih izraza bola i anticipiranog gubitka.

U ovakvim slučajevima korisno je provesti neko vreme u komunikaciji sa partnerom/kom istražujući sopstvene želje za roditeljstvom. Neka od pitanja koja se mogu postaviti su “Šta je najvažnije za nas kad pomislimo na porodicu? Da li je to šansa da pružamo ljubav i vođstvo ka odrastanju jednom ljudkom mladunčetu? Da li je važno i neophodno iskusiti trudnoću i porođaj? Da li je život bez dece realistična i valjana mogućnost?” Odgovarajući na ova i slična pitanja, par će biti u boljoj poziciji da razmišlja o opcijama. Mnogi parovi potraže pomoć licenciranog psihoterapeuta ili bračnog savetnika kako bi prošli kroz ovaj zahtevni period života što bezbolnije i kvalitetnije. Kakav god konačni ishod bio parovima je potrebno vreme prilagođavanja novim okolnostima.

Šta je ovarijalna rezerva (rezerva janika)?

Za razliku od muškaraca kod kojih se spermatozoidi stvaraju celog života, žene se rađaju sa svim svojim jajnim ćelijama koje samo sazrevaju i spremaju se za oplođenje tokom menstrualnih ciklusa. Ovarijalna rezerva se odnosi na trenutnu zalihu jajnih ćelija i stoga je povezana sa reproduktivnim potencijalom. Uopšteno se može tvrditi da što je veći broj preostalih jajnih ćelija veća je mogućnost koncepcije tj. oplodnje.

Iako očekujemo da jajnik stari na određeni način i u određenom vremenskom periodu, ima slučajeva kada se to ne događa na očekivani način. Stoga je ispitivanje ovarijalne rezerve osnovni deo ispitivanja fertilnosti u žena bilo kog uzrasta. Pročitaj više…

Kao što je slučaj sa mnogim lekovima, i pri upotrebi pilula za kontrolu začeća (popularno znane kao anti-bebi pilule) su moguće propratne pojave. Međutim, neće sve žene koje koriste pilule za kontrolu začeća iskusiti iste. Zapravo, većina žena ih sasvim dobro podnosi. Ukoliko se i jave, nuspojave su u većini slučajeva slabe, te ne zahtevaju posebnu terapiju, ili ih možete tretirati sami ili uz pomoć svog lekara. Kod određenih vrsta pilula za kontrolu začeća postoji veća, odnosno manja verovatnoća javljanja propratnih pojava nego kod drugih.

Uobičajene propratne pojave pri uzimanju pilula za kontrolu začeća

Tokom kliničkih studija koje se sprovode za većinu lekova, jednoj grupi ljudi se daje stvarni lek, dok druga grupa dobija placebo („šećerna pilula“ koja ne sadrži aktivne sastojke). Propratne pojave u obe grupe se pažljivo beleže i upoređuju. Na ovaj način se može otkriti koje propratne pojave se javljaju, sa kojom učestalošću, i u kakvom su odnosu prema grupi koja ne uzima lek. Međutim, u kliničkim istraživanjima pilula za kontrolu začeća nije moguće koristiti placebo, zato što bi to dovelo do velikog broja neželjenih trudnoća.

Iz studija koje ne koriste placebo je teško dobiti dovoljno podataka o neželjenim dejstvima. S obzirom da nema načina da se sazna da li je određeni problem stvarno propratna pojava ovog leka, o propratnim pojavama pilula za kontrolu začeća su dostupne samo prilično neodređene informacije. U uputstvima za prepisivanje kontraceptivnih pilula se navodi spisak neželjenih dejstava koje su uočljive kod pilula za kontrolu začeća uopšte, umesto za određeni proizvod. Određenije informacije o propratnim pojavama, poput podataka o učestalosti javljanja, se ne navode.
Pročitaj više…

Прати

Добијте сваки нови чланак достављен у ваше поштанско сандуче.

Придружите се 230 других пратиоца