Feeds:
Чланци
Коментари

bracna-neplodnostSuočavanje sa problemom neplodnosti u braku može predstavljati veliko iskušenje kako za partnere  pojedinačno tako i za opstajanje harmoničnog života udvoje. Brak sam po sebi nosi mnoštvo izazova koji se najlakše prebrođavaju međusobnim poverenjem i saradnjom. Proširenje porodice često jača osnove braka i prebacuje njegovo težište sa samih supružnika na dete ili decu. Kada želja za potomstvom naiđe na zdravstvene prepreke, bilo kod jednog ili oboje bračnih partnera, frustracija koju takva situacija sobom nosi postaje veliko breme za bračne odnose.

Ko nosi breme

Većina istraživanja i naučnih radova na ovu temu utvrdila je da veći deo psiho-socijalnog stresa usled neplodnosti podnose žene. Studije pokazuju da stres kao posledica utvrđenog steriliteta ima jače negativno ispoljavanje na ženski osećaj samopouzdanja i seksualnosti. Ipak, nije retka ni pojava impotencije kod muškaraca kod kojih je identifikovan drastično loš rezultat spemograma. Naravno, distribucija stresa kod parova koji imaju problema sa neplodnošću zavisi i od toga kod koga je problem prvenstveno uočen – da li kod muškarca, žene ili oboje.

Problemi sa kojima se parovi suočavaju podrazumevaju probleme u komunikaciji, razilaženje mišljenja u pogledu medicinskog tretmana, nedostatak empatije i učestale svađe oko svakodnevnih pitanja uređenja zajedničkog života.

U tradicionalnim društvima u koje spada i naše, društvene i porodične uloge muškarca i žene su donekle predefinisane i očekivane. Žene se obično doživljavaju (kako od strane društva tako i od sebe samih) kao emocionalni stub braka, kao neko ko vodi brigu o funkcionisanju domaćinstva i preuzima odgovornost za stvari od zajedničke važnosti. Muškarci, s druge strane, imaju dužnost da porodici obezbede neophodna sredstva i sigurnost.

 Kada se pojavi problem koji ima odraza na samo jezgro porodičnog identiteta, poput nemogućnosti začeća i ostvarivanja potomstva, žene uglavnom preuzimaju na sebe veći deo emocionalnih posledica. Time one često sebe dovode u situciju da u jednom momentu  ne mogu  da izađu na kraj sa svim onim što proživljavaju. Muškarci se obično u suočavanju sa velikim emocionalnim nabojem povlače u sebe i svoju pažnju dodatno skreću na posao ili druge obaveze, bežeći od problema koji svakim danom sve više narasta.

Šta može da pomogne?

  • Iskrenost

Svesni smo da ovo zvuči kao kliše, ali zaista nema boljeg sredstva za građenje zdravih međuljudskih odnosa od iskrenosti. Podelite sa partnerom svoja osećanja – sve sumnje, strahove ili nesigurnosti koje osećate u pogledu situacije u kojoj ste se zajedno našli. Moguće je da u početku neće ići glatko, možda čak isprva naiđete na otpor kod druge osobe jer ovakav pristup implicitno nameće potrebu da i ona/on bude isto tako iskren/a. No, nemojte odustajati, budite taktični i istrajavajte. Stvari će se tokom vremena sigurno pomeriti sa mrtve tačke. Brak je zajednica i kao takav mora funkcionisati i u različitim iskušenjima.

  • Bliskost

Uprkos teškoćama i tenzijama kojima ste izloženi, ne zaboravite da gajite međusobnu bliskost, kako emotivnu tako i fizičku. Tim je uvek snažniji od pojedinca, a vas dvoje upravo činite tim koji treba neprestano jačati i utvrđivati. Iako možda niste baš  raspoloženi za to, dogovarajte zajedničke izlaske i hobije, poklanjajte jedno drugom male znakove pažnje i ne zaboravite na telesne dodire – zagrljaji, poljupci i intima biće najjače vezivno tkivo vaše zajednice. Tokom vremena, ovi mali rituali zajedništva rezuliraće jačanjem ljubavi i poverenja.

  • Bračno savetovanje

Nekada nije moguće samostalno izaći na kraj sa teškoćama. Potreban je savet i uvid nekoga sa strane, nekoga ko može da nam „otvori oči“ za stvari za koje smo u datim trenucima jednostavno „slepi“. Ukoliko zid nerazumevanja, ćutnje i tenzija naraste toliko da preko njega više ne vidite jedno drugo, ne oklevajte da potražite pomoć.  U nekim slučajevima, savet bliskih prijatelja biće dovoljan, međutim ne zazirite ni od traženja pomoći stručnog lica, ako za time postoji potreba.

izostanak-menstruacije

Menstruacija je ciklično krvavljenje iz materice koje prosečno traje oko 5 dana (od 3-8 dana). Gubitak krvi za vreme menstruacije je 50-80ml, krv je tečna i tamne boje, ne koaguliše se zbog fibrinolitičkih enzima u šupljini materice koji uzrokuju fibrinolizu, a takođe se oslobađa i heparin koji sprečava koagulaciju menstrualne krvi. Menstrualni ciklus je vreme između dve uzastopne normalne menstruacije (od prvog dana prethodne do prvog dana sledeće menstruacije). Normalnim trajanjem menstrualnog ciklusa smatraju se varijacije trajanja od 21 do 35 dana. Prema mnogim istraživanjima, samo 15-20 % žena ima menstrualni ciklus od 28 dana. Izostanak menstrualnog ciklusa se stručno, medicinski naziva amenoreja.

Amenoreja nije bolest vec simptom i deli se na primarnu i sekundarnu. Primarna amenoreja je kad se menstruacija ne pojavi ni posle 16 godine zivota mada je normalno da se prva menstruacija, zvana menarha, javi u 11. ili 12. godini zivota, u proseku. Daleko česća je sekundarna amenoreja kada posle dužeg ili kraćeg perioda normalne menstruacije, ona izostane i to najmanje četiri meseca.

TRUDNOĆA

Prvo sto se pomisli pri izostanku ciklusa jeste da je u pitanju trudnoća. Trudnoća je moguća i prilikom korišćenja kontraceptivnih mera, jer ne postoji nijedna kontraceptivna mera koja 100 % štiti od trudnoće, što treba uvek imati na umu. Ukoliko sumnjate da se radi o trudnoći, uradite test za utvrđivanje trudnoće. Kupite ga u apoteci ili proverite da li ste trudni na ginekološkom pregledu. Sto se tiče testa najbolje je raditi ga ujutru jer je ujutru najveća koncetracija hormona u vašem urinu pa je mnogo manja verovatnoća dobijanja lažno negativnih rezultata.

MENOPAUZA

Menopauza predstavlja poslednju menstruaciju, odnosno predstavlja period koji sledi posle nje. Menopauza u proseku nastaje između 45-50 godine života, međutim kod nekih žena nastaje znatno ranije, i pre 40. godine. Kod prevremene menopauze radi se o ženama koje su normalno građene i rađale su ili su mogle da rađaju. One ulaze u period menopauze od 32. do 40. godine, a kod takvih postoji manjak estrogena i lečenje se vrši potpunom supstitucionom terapijom. Menopauza, trudnoća i dojenje su stanja gde normalno izostaje menstrualni ciklus. Da bi se utvrdilo je li u pitanju prevremena menopauza,  dovoljno je izmeriti vrednosti FSH i estradiola u krvi.

HORMONSKA NERAVNOTEŽA

Da bi se postavila dijagnoza amenoreje i utvrdilo kom tipu pripada, određuje se hormonski status pacijenta i to FSH, LH, estrogen, PRL, progesteron, testosteron, zatim TSH, T3, T4 i tek onda se pokušava sa hormonskom terapijom u cilju provociranja menstruacije. Sindrom policističnih jajnika odlikuje se hormonima potpuno van ravnoteže a takođe i nestvaranjem signala za ovulaciju. Od simptoma prisutni su policistični ovarijumi, amenoreja i neplodnost. Hipotireoza kao i hipertireoza mogu poremetiti hormonsku ravnotežu a samim tim i uzrokovati izostanak ciklusa.Tumor kao i krvavljenje u hipofize takođe ometa regulisanje menstruacije preko hormona. No, sve se ovo kao potencijalni uzrok izostanka ciklusa moze proveriti upravo određivanjem nivoa hormona pomenutih žlezdi.

STRES

Stres takođe može uticati na izostanak ciklusa. Ukoliko ste pod stresom, pa čak i “pozitivnim” kao što je isčekivanje nekog milog događaja – putovanja, veridbe i sl, to  može odložiti ciklus. Ono što se zapravo dešava jeste da se u stresu luči hormon kortizol koji može blokirati stvaranje GnRH u hipotalamusu koji bi dalje stimulisao hipofizu za stvaranje FSH (folikulostimulirajući hormon) i LH (luteinizirajući hormon). Zajedničkim delovanjem, ova dva hormona pripremaju jajnu ćeliju za sazrevanje, te poremećaj u ovoj kaskadi događaja uslovljava izostanak ciklusa. Takođe, moramo napomenuti da se stresom za organizam smatra i preterano vežbanje, drastične dijete, premalo sna, gojaznost, promena vremenske zone i klimatskih uslova. U tim slučajevima,  organizam aktivira mehanizam „štednje“: izbegava gubitak krvi i dragocene energije kako bi se lakše suočio sa stresnom situacijom. No, sve to prolazi samo od sebe čim se prekine stroga dijeta ili se ublaži psihofizički stres kojem je žena bila izložena. Ukoliko se ciklus ne reguliše sam od sebe,  ginekolog će propisati hormonalnu terapiju na bazi prirodnog estradiola i progesterona,  u trajanju od nekoliko meseci.

LEKOVI

Izostanak menstruacije mogu izazvati i određeni lekovi, kao na primer: antidepresivi,  antipsihotici, steroidi, antihipertenzivi.Takođe postoji „post pill“ amenoreja koja se javlja kod korišćenja kontraceptivne piliule ili nakon prestanka korišćenja kontraceptivne pilule.Ako amenoreja potraje duže od tri meseca,  posetite svog ginekologa koji će vam možda propisati dozu progesterona kako bi pokrenuo vaš ciklus.

Najbolji prirodan preparat za regulisanje menstrualnog ciklusa… Saznaj više!

prorodna plodnost

Neplodnost je rastući problem u savremenom društvu. Kroz svakodnevne kontakte sa čitaocima našeg bloga imamo uvid u nivo frustracija i praktičnih problema sa kojim se suočavaju parovi koji ne mogu da zatrudne.

Dobra vest koju ćemo podeliti sa vama jeste da postoji velika šansa da ipak dođete do trudnoće na prirodan način, naravno ako ste voljni da uneste neke pozitivne promene u svoj život.

 Zašto ne mogu da zatrudnim?

Neplodnost može biti uzrokovana velikim brojem faktora: hormonski disbalans, sindrom policističnih jajnika, endometrioza, anolvulatorni ciklusi, začepljenje jajovoda, povišen prolaktin, stres i mnogi drugi…

Međutim, neadekvatna ishrana, izloženost toksinima, kao i loša slika životnih navika uopšte, predstavljaju temelj iz koga izrastaju svi goreopisani zdravstveni problemi. Hitna poseta lekarima i posezanje za ozbiljnijim farmakološkim ili hirurškim intervencijama u nekim slučajevima jeste jedini izlaz, ali pre nego što se upustite u takav „začarani krug“, dajte šansu svome organizmu da se na prirodan način vrati u zdravstenu ravnotežu, što će značajno povećati šanse za prirodnu trudnoću.

Lečenje neplodnosti na prirodan način

Ljudi su danas skloni da potcene uticaj opštih životnih faktora na razvoj bolesti i sposobnost da prosto unapređenje istih bolest umanji ili čak potpuno ukloni. Obično im je lakše da odmah posegnu za šakom lekova ili „dignu ruke“ od traženja rešenja. Slična stvar je i sa sterilitetom. Evo šta u ovom slučaju može da pomogne više nego što ste mislili:

1. Zdrava ishrana

Ishranu nismo bez razloga stavili na prvo mesto. Ukoliko telo ne raspolaže sa dovoljnom količinom hranljivih materija, njegovi podsistemi (uključujući reproduktivni) neće funkcionisati na adekvatan način. Pored toga, višak prostih šećera i manjak esencijalnih masti otežaće uravnotežen rad hormonskih mehanizama što će se negativno odraziti na reproduktivne sposobnosti. Neki od saveta koji će vam olakšati zdraviju ishranu:

– Izbegavajate visoko procesiranu hranu (naročito prženu na biljnim uljima), šećer i belo brašno.
– Generalno smanjite unos ugljenih hidrata (peciva i testenine) a povećajte zastupljenost zdravih masti u ishrani (maslinovo ulje, namirnice bogate omega 3 mastima, avokado, jaja…), kao i povrća.
– Unosite dovoljno proteina (meso, riba, jaja, orasi)
– Od mlečnih proizvoda pre birajte jogurt nego mleko i koristite punomasne proizvode u manjim količinima pre nego „low fat“ varijante.
– Unosite dovoljno tečnosti (pre svega vode). Izbegavajte komercijalne napitke.

2. Životne navike

Svi znamo da loše navike poput pušenja, alkohola i slatkiša negativno utiču na opšte zdravstveno stanje. Pored toga, neke naizgled banalne stvari mogu na duži rok narušiti vitalnost organizma:

– Manjak sna i odmora. Tokom spavanja telo obnavlja svoje funkcije i sprema se za nove izazove. Odsustvo adekvatnog sna i odmora loše utiče na nivoe hormona. Dokazano je da je kod žena sa nižim nivoom melatonina i serotonina skraćena lutealna faza što za posledicu ima manje šanse za oplodnju.
– Izloženost toksinima. Teški metali, kancerogene materije, kao i određene supstance koje imaju hemijsku strukturu sličnu polnim hormonima (tzv. ksenoestrogeni) u savremenom lancu ishrane dopiru u značajnoj količini do našeg tela. Posledice, osim narušenog opšteg zdravstvenog stanja, ogledaju se i u smanjenoj plodnosti.
– Nedostatak fizičke aktivnosti. Telo je stvoreno za kretanje. Ono se sa fizičkim radom obnavlja, jača i postaje otpornije na izazove iz okruženja. Dozirana redovna fizička aktivnost se slobodno može nazvati lekom koji blagotvorno utiče na vitalnost celokupnog organizma.

3. Prirodni dodaci ishrani

Iako već male izmene životnih faktora navedenih u gornjem pasusu mogu značajno povećati potencijal za trudnoću, postoje i prirodni dodaci ishrani koji će ubrzati dostizanje željenog zdravstvenog i reproduktivnog statusa.

– Omega 3 masne kiseline. Ako niste ljubitelj morske ribe, ubavezno u svoju isranu uključite neki od suplemenata bogat sa omega 3 mastima.
Peruanska maka. Maka je biljka nalik rotkvici/repi koja se u južnoj Americi koristi u ishrani. Dokazano je da pozitivno deluje na nivoe polnih hormona kod oba pola čime se podiže nivo plodnosti.
Biljni preparati za detoksikaciju. Kako biste očistili organizam od nataloženih supstanci koje mogu ometati rad reproduktivnog sistema, poželjno je da tokom nekoliko meseci uzimate i neki od ovakvih suplemenata.
– Vitamini i minerali. Najvažniji su antioksidansi (vitamin C i E, mineral Selen), vitamini B kompleksa, folna kiselina, kao i mineral Cink.

Za sve parove koji pokušavaju da ostvare trudnoću, vreme koje prolazi može prerasti u pravu agoniju. Stoga, pokušajte da uvažite neke od sveta navedenih ovde i već sada preokrenite stvari u svoju korist!

Hrana za plodnost

egg-spermHrana, količinski i vrstom, značajno utiče na plodnost. Gojaznost i pothranjenost su česti uzroci neplodnosti. Sa druge strane, nedostatak pojedinih vitamina, naročito folne kiseline i nekih minerala, naročito gvožđa, smanjuje šanse da zatrudnite.

Žene retko misle da bi hrana koju jedu mogla da bude zapravo glavni razlog zašto još nisu ostale u drugom stanju, ali zaista je veoma važno, ako ne i najvažije da se pravilno hranimo kako bi zatrudnele i kako bi trudnoća protekla uredno.

Zdrava ishrana generalno podrazumeva konzumaciju složenih ugljenih hidrata, nemasnih proteina, dobrih masti i vitamina i minerala. Ovo pre svega podrazumeva dovoljan unos voća povrća, nemasnog mesa i mlečnih proizvoda. Ali ako imate problem sa začećem možda ne bi bilo loše i da poslušate sledeće, dodatne, savete:

  1. Izbegavajte alkohol – jedna povremene čaša vina neće naškoditi, ali stručnjaci savetuju da ne uzimate bilo kakvu vrstu alkohola, pa ni vina u drugoj polovini menstrualnog ciklusa, tj od ovulacije do mentruacije. Ovo je period kad ste posebno osetljiv na uticaj alkohola i držite se čaja i sokova.
  2. Smanjite kafu – dve šolje kafe na dan je sve što vam treba dok popkušavate da ostanete u drugom stanju. Više od 300mg kofeina na dan može uticati na plodnost, pa zato izbegavajte bilo kakve kofeinske napitke, uključujući i kola pića i jake čajeve.
  3. Smanjite proste šećere – naročito ukoliko patite od sindroma olicističnih jajnika, smanjite količinu slatkiša koje uzimate, ako želite da vam ciklusi budu redovni (i da dođe do ovulacije). Kako nije samo u pitanju ukupna količina kalorija već uticaj prostih šećera na lučenje insulina, a time i plodnost, možete zameniti proste (bele) šećere složenim šećerima. U praksi ovo znači da umesto čokolade užinate lešnike, bademe orahe. Ovo orašasto voće ima dodatni benefit jer sa njim unosite i dobre masti koje su važne za dobar hormonalni status, a time i za plodnost.
  4. Povećajte unos povrća – generalni savremeni problem ishrane jeste nedovoljan unos povrća. Potrudite se da u svakom obroku bude bar jedna vrsta povrća, tako da tokom dana pojedete sve povrće svih boja. Npr. Za doručak na sendvič stavite paradajz (crveno), za ručak pojedite spanać i krastavac (zeleno), a za večeru napravite salatu od žute paprike i šargarepe (žuto i narandžasto). Ova šarolikost znači da ste uneli sve vitamine i minerale što je veoma važno ako želite zdravu trudnoću.
  5. Povećajte unos voća – šarolikost je važna i kad pričamo o voću. Jabuke, banane, narandže, borovnice, kiwi, kruške, grejpfrut, limun… čak i zimi možete sakupiti sve dugine boje. Sveže ili zamrznuto, u voćnoj salati ili ceđeno, tri do četiri voćke na dan veoma su važan deo svake zdrave ishrane, a naročito ako pričamo o plodnosti.
  6. Jedite ribu – setimo se ove superkorisne namirnice i danima kad nije post. Jedite pretežno morsku ribu ili nemasnu rečnu ribu, spremljene na roštilju ili u rerni, dakle bez zaprške i poha. Riba trba da je na meniju za bilo koji obrok maltene svaki dan. Tuna sendvič za doručak, sutra pastrmka za ručak, a prekosutra sardina za večeru. Ribe su odličan izvor proteina, ali i dobrih masti, prema tome, ne odustajte!

Hormon FSH

FSH (Filkulostimulirajući hormon) je hormon prednjeg režnja hipofize koji pripada grupi gonadotropnih hormona.

Nivo njegovog lučenja se kod žena razlikuje u zavisnosti od dana ciklusa i u prvoj fazi ciklusa postepeno raste, kulminaciju dostiže u periodu ovulacije nakon čega naglo pada.

Njegova glavna uloga je stimulisanje folikularnog rasta kod žena (kao i spermatogeneze kod muškaraca). On je dakle hormon pod čijim se dejstvom u svakom ciklusu selektuje i podstiče rast par manjih folikula od kojih će se daljim rastom uglavnom samo jedan folikul razviti do nivoa tercijarnog folikula, ovulirati i dati zrelu jajnu ćeliju. Ovo je njegova osnovna uloga u telu žene, mada ih on ima još.

Paralelno sa rastom folikula određene ćelije (granuloza ćelije) folikula sve više luče estradiol – jedan od osnovnih estrogena čiji visok nivo sistemom negativne povratne sprege suprimira lučenje FSH u hipofizi i smanjuje njegov nivo. 

Sa starenjem žene i smanjenjem njene ovarijalne rezerve rast folikula i proizvodnja estrogena je sve manja tako da u odsustvu negativne povratne sprege organizam pokušava jače da stimuliše jajnik većom proizvodnjom FSH. Posledica toga je da su bazalne vrednosti ovog hormona (od 2. do 5. dana ciklusa) u ovoj situaciji povećane.

To je osnova za jedan od najčešćih testova u proceni ovarijalne rezerve (bazalni nivo FSH) koji ginekolozi koriste u svakodnevnom radu. Visoke vrednosti FSH u ovom periodu ukazuju na smanjenje ovarijale rezerve, odnosno smanjen potencijal jajnika da daje ovulacije i zrele jajne ćelije. 

Referentne vrednosti nisu tačno određene mada vrednosti preko 12 ukazuju na smanjenu ovarijalnu rezervu, vrednosti preko 15 na veoma smanjenu, a vrednosti preko 20 na gotovo odsutnu ovarijalnu rezervu, kada je mogućnost trudnoće čak i vantelesnom oplodnjom vrlo mala.

Pored dijagnostičke FSH ima i  veoma primenjivu terapijsku vrednost. 

Posebno izolovani ili sintetisani preparati ovog hormona se danas u formi injekcija koriste kao osnovni hormoni za stimulaciju jajnika i izazivanje folikluarnog (i to multifolikularnog) rasta u određenim situacijama. 

Najčešća primena je u izazivanju ovulacije kod žena koje ne ovuliraju a druga terapija nije dala rezultate i to kako za spontane cikluse (što je ređe), tako i za cikluse intrauterine inseminacije.

Dominantna primena ovog hormona je, ipak, u kontrolisanoj ovarijalnoj hiperstimulaciji u procesu vantelesne oplodnje kada se većim dozama ovog hormona postiže razvoj većeg broja folikula i dobijanja više jajnih ćelija.

Povišen progesteron

Progesteron je hormon koji ima važnu ulogu u zdravlju žene. Progesteron se povećano oslobadja posle ovulacije u takozvanoj luteinskoj fazi menstrualnog ciklusa. Visok nivo progesterona u toj fazi (što je normalno) stimuliše sekretornu aktivnost endometrijuma materice i njegovu vaskularizaciju. Dakle u ovoj fazi progesteron priprema matericu da prihvati oplodjenu jajnu ćeliju.

Visok nivo progesterona povratno negativno utiče na mozak (HIPOFIZU) i smanjuje oslobadjanje hormona FSH i LH koji treba da smanje produkciju estrogena i progesterona da bi, ukoliko nije došlo do oplodnje jajne ćelije, počeo normalan menstrualni ciklus.

Progesteron kao hormon ima sledeće efekte:

  • Održava sekretornu aktivnost materice u drugoj fazi menstrualnog ciklusa
  • Utiče na rast i razvoj dojki
  • Negativni povratni efekat na mozak (FSH i LH)
  • Za vreme trudnoće smanjuje mogućnost neželjenih kontrakcija

 

Pročitaj više…

Insulin i policistični jajnici

Ako patite od sindroma policističnih jajnika, niste usamljeni. Smatra se da neki od simptoma policisticnih jajnika pogađa skoro svaku četvrtu ženu u razvijenim zemljama. Najteži oblici ovog sindroma su prisutni kod jedne od dvadeset žena.

 

Insulinska rezistencija

 

Insulinska rezistencija se nalazi u samom korenu problema sa policističnim jajnicima. Sada znamo da je skoro polovina populacije, zahvaljujući negativnim faktorima ishrane i okruženja, manje ili više otporna na insulin – muškarci i žene, mladi i stari. Insulinska rezistencija je poput kameleona koji se pokazuje na različite načine. Na jednom kraju ekstrema su slučajevi u kojima se preko nalaza krvi skoro ne može ustanoviti problem, a na drugom ozbiljniji primeri praćeni dijabetesom i drugim zdravstvenim komplikacijama.

 

Šta je insulinska rezistencija?

 

Insulin je hormon koji proizvode beta ćelije u pankreasu kao odgovor na povećan nivo glukoze u krvi. Svaki put kada jedemo, nivo glukoze i insulina u krvi raste i pada tokom nekoliko časova. Ugljeni hidrati na prvom mestu, ali i proteini, stimulišu lučenje insulina čiji je zadatak da transportuje glukozu i amino kiseline u naše ćelije, kao i skladišti glukozu u vidu glikogena i jetri i mišićima. Višak unetih kalorija se skladišti u vidu masnih naslaga.

 

Studije pokazuju da u čak 70% slučajeva policističnih jajnika postoji problem sa insulinskom rezistencijom. Ovo se dešava kada je u krvi hronično povećan nivo šećera (usled stresa, nepravilne ishrane, metaboličkih poremećaja) što izaziva i konstantno visok nivo insulina. Vremenom, ćelije gube sposobnost da reaguju adekvatno na insulin (postaju rezistentne na insulin), a sam pankreas se iscprljuje i gubi sposobnost proizvodnje ovog važnog hormona, što stvara preduslove za razvoj dijabetesa.

 

Insulin i policistični jajnici

 

U medicinskoj nauci je napravljen veliki napredak u razumevanju veze između povišenog insulina i sindroma policističnih jajnika. Naime, insulin stimuliše rast i umnožavanje ćelija u jajnicima, naročito u onim delovima jajnika gde su smeštene jajne ćelije. Insulinska rezistencija vodi u začarani krug hormonskih poremećaja koji potom kreiraju ono što zovemo sindromom policističnih jajnika.

 

Receptori za insulin u jajnicima se razlikuju od onih u drugim tkivima na način da kada je nivo insulina u krvi povišen, ćelije u jajnicima ne „isključuju“ jedan deo svojih receptora za insulin i ne smanjuju njihovu aktivnost. Time se dejstvo viška insulina ne smanjuje u tkivu jajnika. Ćelije rastu i umnožavaju se, povećavajući svoje metaboličke aktivnosti. Rezultat je povećana produkcija kako muških (testosteron), tako i ženskih (estrogen) polnih hormona, što negativno utiče na tok menstrualnog ciklusa.

 

Pročitaj više…